Posao anesteziologa jeste da izbriše vašu svest, ukloni bol i imobiliše telo uoči operacije.

Bezbroj operacija radi se na pacijentima svake godine, ali malo ko poznaje složeni proces uspavljivanja anestezijom.

Anesteziolog otkriva šta se tačno događa nakon što upadnete u duboki san na operacionom stolu!

Posao anesteziologa jeste da izbriše vašu svest, ukloni bol i imobiliše telo uoči operacije. On meri vaš puls dok spavate, proverava disanje i krvni pritisak.

 „Uradio sam više od 30.000 anestezija tokom svoje 30-godišnje karijere. Tretirao sam ljude svih starosnih grupa, od novorođenčadi do penzionera. Pacijenti u mene imaju poverenja iako me upoznaju tek nekoliko minuta pre zahvata. Otkriću vam šta sve propuštate dok spavate“, najavio je Henri Džej Prezbilo, za Dejli Mejl.

Zašto ne smete da jedete

Sigurno znate da ne bi trebalo ništa da jedete pre operacije. Razlog je to što anestezija opušta mišiće i isključuje reflekse. „Ventili“ između grla i želuca se opuštaju, dopuštajući da sadržaj protiče u usta, dok refleks ždrela više ne čuva ulaz u grlo.

Ako hrana završi u disajnim putevima, pacijent može da se uguši ili kiselina iz želuca može da ošteti plućno tkivo. Obično se pacijentima savetuje da ništa ne jedu 6 do 8 sati pre operacije. Samo bistre tečnosti su dopuštene, i to do dva sata pre operacije, s obzirom na to da ne treba da napune želudac kiselinom. Masna hrana proizvodi najtvrdokorniju kiselinu, kojoj treba osam sati da se ukloni iz stomaka.

Neki pacijenti se svega sećaju

Više od vek i po nakon što se inhaliranje eterskog gasa pokazalo kao najbolje sredstvo za omamljivanje, još uvek ne možemo da odgovorimo na osnovno pitanje: Kako radi anestezija? Postoji rasprava o tome da li sprečava formiranje pamćenja za vreme operacije.

Kako bi se osigurala potpuna amnezija, ponekad se tokom postupka daju dodatni lekovi. Očekivanje je da se nijedan pacijent neće setiti šta se događalo dok su bili u dubokom snu, ali neki se ipak sećaju.

„Četvorogodišnja devojčica imala je ponovljenu operaciju nakon uklanjanja tumora mozga, kada je hirurg spomenuo da je doživela opoziv tokom prve operacije. Nekoliko dana nakon postupka, tokom jutarnje vizite, devojčica ga je upitala: Hej, doktore, što znači „bleeder“? Tokom operacije, hirurg poznat po tom izrazu, uputio je pomoćnika da spali otvoren krvni sud – bleeder. Nije bilo načina da četvorogodišnjakinja to zna. Pobrinuo sam se da tokom moje nege malena ne doživi nikakav opoziv“, ispričao je anesteziolog.

Starijim ljudima treba manja doza

Procenat inhaliranog gasa koji je neophodan za postizanje stanja hemijske kome ne razlikuje se mnogo s obzirom na vrstu ili veličinu, bilo da je to miš, slon ili čovek. Zapravo, veća promena nastupa s godinama nego među vrstama – što ste stariji, to je manje gasa potrebno.

Isto se ne može reći i za anestezijske lekove koji se primenjuju injekcijom. Potrebna količina se povećava kako se nivo potrošenog kiseonika povećava. Male vrste imaju tendenciju da konzumiraju više kiseonika po kilogramu od većih vrsta i kao rezultat toga, doza po kilogramu anestezijskog leka ubrizganog u čoveka mogla bi da ubije jednog slona, ali ne i miša.

 Injekcija poslednjeg pokušaja

Uobičajeno se koriste tri vrste gasa: desfluran, izofluran i sevofluran. Sevofluran je najpopularniji. On se malo razlikuje od etra, koji je prvi put korišćen 1846. godine, ali dramatično smanjuje vreme do gubitka svesti – potrebno je otprilike osam do deset udisaja dok pacijent ne zaspi.

„Majka svih lekova u mom kompletu, poslednji napor za spas života, jeste epinefrin. Ima posebno mesto u mom setu, koje zovem Oh, ne. Stoji na vrhu mašine za anesteziju, odmah desno od monitora. Kad god iko u sali kaže Oh, ne, ja refleksno hvatam špric sa epinefrinom. Hormon, koji se ponekad naziva adrenalin, ubrzava otkucaje srca i povećava krvni pritisak. To je spas života“, otkriva stručnjak.

Zašto ste nakon buđenja zbunjeni

Postoji duboko uverenje da anestezija ukrade nešto iz pacijentovog uma. Prerano puštanje porodice pacijentima u sobu za oporavak samo jača ovu pogrešnu veru. U poređenju sa sekundama koje su potrebne za izazivanje anestezije, gasovima treba znatno duže da prestanu da deluju. Pacijent je u stanju da odgovori na naredbe ubrzo nakon operacije, ali prepoznavanje zahteva višu funkciju mozga i poslednje se vraća, objasnio je dr Prezbilo.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here