Bacanje hrane nas godišnje košta bar 20.000 dinara

0
foto: pixabay

Prosečan građanin Srbije godišnje izgubi gotovo 20.000 dinara bacajući viškove hrane. Domaćinstva u Srbiji najviše bacaju hleb, pokazalo je istraživanje koje je sprovela dr Jasna Mastilović, naučna savetnica Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu.

Jasna Mastilović, naučna savetnica Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, rekla je da je utvrđeno da svakog dana bacimo u proseku četvrtinu hleba. Ako uzmemo u obzir da se najviše kupuje hleb koji košta oko 45 dinara, na mesečnom nivou samo na hleb bacimo 340 dinara. Međutim, hleb nije jedina namirnica koju bacamo.

Vrlo često ostane nam barem dva decilitra jogurta koji nismo popili na vreme, pa bi se moglo reći da se u proseku baci oko litar jogurta mesečno, ili oko 105 dinara.

Slično nam se dešava i sa voćem. Kada se saberu ostaci koje bacimo na mesečnom nivou, bude ih sigurno kilogram, pa možemo reći da nas bačeno voće mesečno košta najmanje 100 dinara. Porodice dosta bacaju i ostatke ručka, jer većina kuva količinu ručka veću nego što može da pojede. Ako je za prosečan porodični ručak dnevno potrebno 500 dinara, a kada bismo sabrali sve bačene viškove tokom meseca, dobili bismo sigurno dva cela ručka, računica kaže da na ostatke kuvanih jela bacimo oko 1.000 dinara mesečno.

Kada se saberu sve ove stavke bačene hrane (340 dinara na hleb, 305 dinara na jogurt, voće i suhomesnato i 1.000 dinara na ostatke od ručka) dobijemo cifru od 1.645 dinara mesečno. Kad saberemo mesečni trošak, računica kaže da na godišnjem nivou na viškove hrane bacimo minimalno 19.800 dinara, što je više od 150 evra.

Ovo je minimum koliko nas godišnje košta bacanje hrane, jer je računica izvedena na primeru prosečnog srpskog kupca. Ljudi koji imaju veća primanja, siguno više kupuju, što znači da više i bacaju.

U cilju podizanja svesti o prekomernom bacanju hrane, a samim tim i novca, kao i edukacije javnosti o pravilnom skladištenju namirnica kako bi one što duže ostale sveže, a time se i manje bacale, brend Beko je u Srbiji pokrenuo kampanju „Stop bacanju hrane“. Već godinama unazad, Beko razvija tehnološki napredne proizvode, posvećen zaštiti resursa u svetu kojih je sve manje. Tako Beko frižideri sa EverFresh+ tehnologijom produžavaju svežinu voća i povrća i do 30 dana, dok NeoFrost tehnologija sa dva zasebna sistema hlađenja doprinosi optimalnoj vlažnosti, čime hrana duže ostane sveža. Aktivni jonizator neutrališe bakterije koje izazivaju štetna isparenja, pa je na taj način smanjena kvarljivost namirnica, a Active Fresh Blue Light™ stimuliše prirodne svetlosne uslove i nastavlja proces fotosinteze dok su namirnice u frižideru. Razvojem ovih tehnologija, Beko je želeo da olakša svakodnevnicu i omogući bolje uslove za čuvanje namirnica i produžavanje njihove svežine, čime se doprinosi smanjenju količine hrane koja se baci.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here