Manastir Lešje udaljen je desetak kilometara od Paraćina, nedaleko od glavnog puta prema Zaječaru. Lešje pripada Eparhiji kruševačkoj. Ime je dobio po leskovoj šumi koja je iskrčena u podnožju brda Baba, koje se naslanja na planinu Rtanj. O istorijatu Lešja svedoče retki pisani izvori koji se čuvaju u ruskom državnom muzeju u Moskvi i na Svetoj gori u Hilandaru.

Lešje je zadužbina župana Vukoslava, vlastelina na dvoru Nemanjića, koji je zajedno sa sinovima Držmanom i Crepom podigao kompleks manastira Lešje kod Paraćina, i to na temeljima nekadašnje bogomolje, koja je izvesno ovde postojala. Na svom posedu podigao je Bogorodičnu crkvu u periodu između 1355. i 1360. godine i poklonio je manastiru Hilandaru.

Zbog udaljenosti od Svete gore, ovaj metoh Hilandara, vremenom je zapušten pa su se ktitorovi potomci obratili caru Urošu da im manastir Lešje vrati u posed. O tome je odlučivao i sam knez Lazar. Posed je vraćen unuku prvog ktitora starcu Dionisiju, koji je bio iguman manastira 50 godina. Iguman Dionisije bio je brižan prema manastiru i velikoj manastirskoj obitelji pa ga je despot Đurađ Branković odredio kao člana poslanstva da od Sultana mole dozvolu za prenos moštiju Svetog apostola Jevanđeliste Luke iz Grčke u Srbiju. Taj događaj je opisan i svedoči da su mošti svetoga Luke na najsvečaniji način nošene kroz despotovinu i veruje se da su neko vreme ostale i u manastiru Lešje.

Istorija beleži i podatak da je manastir Lešje kod Paraćina bio vrlo važan duhovni centar u drugoj polovini 14. i prvoj polovini 15. veka, bez obzira što su ovim prostorima u to doba vladali turski osvajači.

Pročitajte i  Običaji na Krstovdan: Veruje se da ljudi rođeni na ovaj dan nose jedno posebno obeležje
Foto: Zoran Vujčić/osnthess.com

Kao i mnoge svetinje iz srednjeg veka i manastir Lešje je u požaru postradao i to do te mere zapusteo, da su mu posle Prvog svetskog rata teško pronađeni temelji.

Potonja istorija ove svetinje nije naročito poznata, sve do 1923. godine kada se zbio jedan zanimljiv događaj. Meštanin sela Lešje Živan Marković se kao zarobljenik u Prvom svetskom ratu zavetovao da će, ako se živ vrati kući, na tom mestu sagradi crkvicu. Meštanin i njegovi pomoćnici su iste godine otkopali temelje prvobitne Bogorodičine crkve. Dogodilo se da se Živanu u snu ukazala Presveta Bogorodica i rekla mu gde se nalaze temelji crkve koja je odavno u ruševinama. Kako beleži dalja istorija, ovaj čovek je na otkrivenim temeljima nekadašnje bogomolje, tačnije na njenom oltarskom delu podigao malu crkvu od kamena, koju je pokrio limom.

Foto: Jutjub printskrin

Od trenutka kada je Otac Jovan postavljen za nastojatelja ovog manastira počinje njegov pravi preporod. Te 2004. godine je mala crkva koju je podigao Živan Marković, iz Lešja potpuno uklonjena, da bi na njenim, odnosno temeljima prvobitnog hrama bila izgrađena današnja crkva Pokrova Presvete Bogorodice. Potom sledi obnova celokupnog manastirskog kompleksa.

Prilikom poslednje obnove započete 2004. godine, mala crkvica je sasvim uklonjena i na srednjovekovnim temeljima sagrađen je veći hram kome je dodata i priprata.

Obnovljena je i Kula na starim temeljima koju meštani nazivaju Kula Pavla Orlovića – po imenu barjaktara Kneza Lazara.

Kula služi kao zvonik u kome se nalazi 10 zvona, od kojih je jedno izliveno u Srbiji, a devet zvona u ruskoj livnici Vera.

Pročitajte i  Evo šta treba uraditi sa brojanicom ako pukne: Ona nije modni detalj već jedna od najstarijih molitvi

Manastir Lešje podseća na ruske svetinje. Ali kada u posetu manastiru dođu sveštenici iz Rusije, Rumunije ili Grčke – kažu da je graditeljski stil Lešja simbioza stilova svih pravoslavnih svetinja – ruskih, rumunskih, grčkih i srpskih.

U riznici manastira Lešje nalazi se jedna čestica Časnog Krsta Gospodnjeg, delić moštiju jednog od 40 sevastijanskih mučenika i epitrahilj Svetog Jovana Šangajskog. Prilikom osvećenja crkve u časnu trpezu ugrađen je i deo mošti kosovskog velikomučenika Svetog Kneza Lazara.

Iznad manastira Lešje, na steni koju nazivaju Hajdučka, nalazi se posebno osvetljen krst, koji se vidi izdaleka.

Pored manastirskih hodnika, uređena je i bašta koja se naziva Bogorodičinom, a voda iz dva izvora temperature 12°C se koristi tokom obreda krštenja. Krštenje se vrši pogruživanjem dece u izvorskoj vodi.

Uzevši u obzir da se manastir Lešje, kod Paraćina još uvek gradi, u njemu još uvek nije urađen živopis. Trenutno se u unutrašnjosti glavne manastirske crkve Pokrova Presvete Bogorodice nalazi celivajuća ikona Pokrova Presvete Bogorodice.

Zanimljivosti o manastiru Lešje

U ovaj manastir uvedena su stroga pravila ponašanja i to prema najstarijem, takozvanom Jerusalimskom tipiku koji je načinio Sveti Sava Osvećeni. Na prvom mestu to znači da se službe u manastiru obavljaju bez skraćivanja, a postoji i strogi kodeks oblačenja i ponašanja u manastiru.

Poznato je da je Otac Jovan umnogome zaslužan za obnovu manastira, a uz to se zna i da je opčinjen Rusijom, pa ne čudi podatak da lokacija na kojoj se nalazi manastir Lešje, kao i sam manastir podsećaju na predeo iz ruskih bajki.

Pročitajte i  Verujem u Boga ali ne i u crkvu: Može li jedno bez drugoga i zašto je ova dilema pogrešna objašnjava pravoslavni teolog

U ovom kraju dugo je bila živa legenda da je u blizini mesta na kome se nalazi manastir Lešje kod Paraćina zakopano skriveno blago. Zato su mnogi meštani prekopavali teren i prilično oštetili materijalne ostatke. Kada je Otac Jovan postavljen na čelo ove svetinje zabranio je i meštanima i svima ostalima da kopaju lokaciju na kojoj je danas smešten manastir Lešje, kod Paraćina što je izazvalo ogorčenje kod naroda, pa su počeli da šire razne ne tako lepe priče o ovom čoveku. Ipak, činjenica je da njegova dela govore mnogo o njemu samom, pa je dovoljan samo jedan pogled na ovu Svetinju kako bi se shvatilo šta je sve Otac Jovan učinio u poslednjih desetak godina, koliko se nalazi na čelu manastira Lešje.

U okviru manastirskog kompleksa se nalazi i svojevrsno spomen obeležje, a za nastanak ovog obeležja su vezane zanimljivosti koje se odnose na otkriće moštiju i nekropole, za koju arheolozi smatraju da potiče iz 12. veka. U narodu ovog kraja postoji predanje da su turski osvajači jednom prilikom baš na tom mestu ubili sve sveštenike i vernike koji su se sakupili ovde za neki crkveni praznik, a kako se veruje to se zbilo tokom 16. veka. Dajući intervju za jedan časopis, sestra Inokinja Serafima iz manastira Lešje kod Paraćina je rekla : ” Verujemo da su to prepodobni i da su svi ti ljudi mučenički stradali. Pri otkopavanju i sahranjivanju kosti su im bile miomirisne. Sahranili smo ih u zajedničku grobnicu. To je Krst koji zovemo Golgota. “

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here