Gospojinski post počeo je danas, na dan Svetih mučenika Makaveja, a prethodi velikom hrišćanskom prazniku Uspenju presvete Bogorodice, poznatijem kao Velika Gospojina, koji se proslavlja 28. avgusta i poznat je kao praznik majki i dece, kada žene obavezno treba da se pričeste.

Post traje 14 dana, posti se na vodi i ulju, izuzev praznika Preobraženja Gospodnjeg 19. avgusta, kada je dozvoljeno jesti ribu.

To je najkraći, dvonedeljni post, ali veoma strog, ispred kojeg po strogosti prednjači samo Vaskršnji. Uveden je u čast i prema primeru Presvete Bogorodice Majke Božije koja je vreme pre upokojenja provela u stalnom postu i molitvi.

Za vreme Gospojinskog posta svi dani se poste na vodi osim subote i nedelje, kada je dozvoljeno koristiti ulje i vino, a za praznik Preobraženja Gospodnjeg, koji pada u vreme ovog posta, jede se i riba.

Važno je znati da, ako Velika Gospojina padne u sredu i petak, ne mrsi se tog dana, već se jede riba, vino i ulje.

U našem narodu postoji običaj da se grožđe ne jede do Preobraženja, kada se u crkvama i deli narodu.

Praznik Velika Gospojina smatra se praznikom žena i majki.

Gospojinski post se prvi put spominje u spisima Teodora Studita 826 godine, a konačno je utvrđen na Carigradskom saboru 1166, u vreme Patrijarha Luke Hrisoverga i cara Manojla I Komnina.

Treba imati u vidu i da post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Telesni post je uzdržavanje od jela životinjskog porekla. Duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela.

Telesni post je samo neophodno pomoćno sredstvo za uspešnu duhovnu borbu protiv strasti, koje se raspiruju kroz telesne želje. Stvarni post koji obuhvata i telesni i duhovni aspekat, privodi čoveka smirenju.

Oslobađanje duha i tela od pogrešnih misli i dela uz molitve predstavlja suštinu hrišćanskog posta.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here