Praznik Preobraženja Gospodnjeg, koji se u pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika, danas obeležavaju Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici.

U crkvi se na Preobraženje, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja, osvećuje grožđe i deli narodu, a u krajevima gde nema grožđa, drugo voće.

Praznik Preobraženje Gospodnje posvećen je trenutku kada se, kako kaže hrišćansko predanje, Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost.

„Tada se Hristu i apostolima javio Mojsije i Ilija, koji su govorili sa Gospodom o njegovoj smrti u Jerusalimu“, piše u verskim knjigama.

Svaki praznik i njegovi običaji vezani su i za godišnje doba. Zato se u narodu obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina. Takođe se nekad verovalo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama.

Na Preobraženje se preobražava list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda biva hladnija. Na Preobraženje se i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava.

Prema rasprostranjenom verovanju, na ovaj dan ne treba preko dana spavati, jer ko tada odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv. Nije dobro ni da neko plače, a ni da ljudi ceo dan provedu u kafani – da im ne pređe u naviku i da ne postanu raspikuće.

Zanimljivo, ali dnk analizom kapljica vode pre nekoliko godina su ruski naučnici dokazali da se 19. avgusta (po novom kalendaru) zaista menja voda u rekama, jezerima, morima jer se menja sastav atmosferskih padavina, tako da postaje teža za plivanje i ostaje preobražena sve do Đurđevdana. Ali, ne zna se kako su to znali stari narodi kada nije postojala dnk analiza atoma vode, a preobražavanje atoma je nemoguće utvrditi čulim

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here