Sveta Varvara, poznata kao i Sveta Barbara, živela je u trećem veku u vreme rimskog cara Maksimijana. Njen otac Dioskor bio je mnogobožac i veoma strogo ju je vaspitao. On je želeo da je uda za nekog bogatog i viđenog čoveka, a ona je imala brojne prosce jer je bila veoma lepa.

Međutim, nije želela da se udaje, jer se zavetovala da će ostati devica i povetiti svoj život Bogu. Varvara je bila izuzetno lepa i mudra devojka i otac je, u želji da je sačuva, zatvorio u kulu svoga dvorca okruženu bogatstvom, udobnostima i sluškinjama.

U toj usamljenosti Varvara je svojim blistavim umom dosegla do saznanja o Tvorcu i Gospodu iako je niko nije imao tome poučiti. Kada je jednom uspela da pobegne iz kule, Božjim promislom srela je neke hrišćanke od kojih je saznala ono što je i sama naslućivala. Vratila se u kulu i u svom kupatilu prosekla i treći prozor kao simbol Svete Trojice, a prstom, kao gvožđem izdubila krst u kamenom zidu. Iz njene stope na podu kupatila proključao je izvor žive vode koja je lečila mnoge bolesti.

Kada je sve ovo saznao surovi otac, prijavio je ćerku načelniku Martijanu. Bacili su je u tamnicu i mučili je zajedno sa još jednom hrišćankom – Julijanijom.

Odsekli su im grudi i za porugu vodili ih po gradu. Na kraju, Varvaru je zaklao rođeni otac, a Julijanu vojnici. Odmah potom, udario je grom u Cioskorovu kuću i ubio i njega i Martijana.

Kod nas je sačuvan običaj, iako nepoznatog porekla, da se danas kuva „varica“ od raznih žitarica, koja se jede sledećih dana. Takođe se „seje“ žito, u plitak tanjir ili činijicu, koje će ozeleneti do Božića. To rade i rimokatolici.

Varica se uveče ostavi da uvri pored vatre u loncu, pa se sutra na Varvarin dan gleda sa koje je strane navrilo, pa se kaže da sa te strane u polju treba sejati pšenicu, ako se želi dobar rod. Vareno žito se jede u kući, njim se posipa mesto gde se uzima voda za piće, a meša se i sa soli, pa se daje stoci.

Danas zasadite Božićnu pšenicu
DANAS ZASADITE BOŽIĆNU PŠENICUFOTO: PROMO

Božićna pšenica za pravoslavne vernike jedan je od najlepših prazničnih ukrasa, a običaj nalaže da se seje na praznik Svete Varvare 17. decembra ili Svetog Nikole 19. decembra. Ona simboliše plodnu nadolazeću godinu, dobre useve i novi život.

„Blic žena“ želi da bude deo vašeg slavlja.

Zato vas od ove subote uz „Blic ženu“ čeka 250 zrna najkvalitetnije pšenice Novosadskog instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Zasadite je za berićetnu godinu.

Plitku posudu prekrijte vlažnom salvetom, stavite zemlju, pa na nju u jednom redu poređajte pšenicu koja je stajala u vodi preko noći. Ostavite do ivice bar jedan centimetar, jer će se pšenica nicanjem raširiti, pa zrna prekrijte sa još malo zemlje. Pšenicu u posudu možete staviti i bez zemlje, samo je rasporedite po dnu da ga sasvim prekrije. U sredinu možete umetnuti rakijsku čašicu kako bi ostao prostor za sveću.

Božićno žito držite pored prozora, ali ne blizu radijatora, i svakodnevno ga blago prskajte vodom nekoliko puta.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here