Pravoslavni vernici obeležavaju danas Veliki četvrtak. Ovo je jedan od najznačajnijih dana u toku Velike nedelje, pred Vaskrs, kada je ustanovljena Sveta tajna pričešća, najsvetija tajna evharistije.

Četvrtak Strasne (Stradalne) sedmice, u svojoj službi seća se sveštenog omivanja nogu Apostola od strane Spasitelja Tajne večere, odn. ustanovljenja Svete tajne Evharistije, natprirodne molitve i predaje Gospoda Isusa Hrista u ruke grešnika. Oplakujući početak Gospodnjih stradanja, Crkva se u isto vreme mistično raduje povodom ustanovljenja Svete Evharistije – tajne Hristovog Tela i Krvi, tajne Svetog Pričešća.

Od izrečenih reči: „Ovo činite u moj spomen…“ (Lk 22,19; 1 Kor 11,24), pa do danas, Sveta Evharistija služi se na svim Pravoslavnim prestolima dokle Gospod ponovo ne dođe. U toku večere, Gospod je otkrio izdajstvo jednog od svojih učenika, a potom je sa svojim učenicima otišao u Getsimanski vrt, gde je svojom ličnom molitvom ukazao da je molitva za vreme nevolja, stradanja i iskušenja najveća snaga za podnošenje svih životnih poteškoća, pa i telesne smrti.

Резултат слика за TAJNA VEČERA
Kada se slavni učenici za vreme Večere umivanjem prosvećivahu, tada se bezbožni Juda, bolujući od srebroljublja, pomračivaše, i Tebe, Pravednoga Sudiju, predaje nepravednim sudijama. Ljubitelju novca, pogledaj onoga koji se zbog toga obesio, beži od nenasitne duše koja se drznula da tako postupi sa Učiteljem. Prema svima Dobri, Gospode, slava Ti!

Način proslavljanja

Na Liturgiji Velikog četvrtka osvećuje se, po potrebi, Sveto miro u sabornim hramovima u sedištima autokefalnih crkava, čije je varenje počelo na Veliki ponedeljak. Na ovoj Liturgiji takođe se osvećuju i pripremaju pričasni darovi za bolesnike, koji se na časnim trpezama čuvaju preko cele godine. Umesto heruvimske pesme, pričasne i pesme „Da ispolnjatsja..“ peva se deo molitve pred Pričešće: „Večeri tvojeja tajnija..“ Uveče se drži veliko bdenije i čita se Dvanaest strasnih Jevanđelja, u kojima su opisana stradanja Gospodnja.

Za uspomenu na omivanje nogu od strane Spasitelja, u sabornim hramovima pojedinih crkava i danas se vrši čin omivanja nogu posle odslužene arhijerejske Liturgije Sv. Vasilija Velikog, naročito u Jerusalimu. U Srpskoj Pravoslavnoj crkvi, ovaj čin se vršio već u prvoj polovini četrnaestog veka, kao što se vidi iz Tipika srpskog Arhiepiskopa Nikodima. U Karlovačkoj Mitropoliji obnovio ga je Mitropolit Pavle Nenadović.

Narodni običaji

U takovskom kraju na ovaj dan se boje vaskršnja jaja. Ponekad farbanje jaja traje tri dana, protežući se na Veliki petak i Veliku subotu, i to isključivo pre podne. Stariji ljudi pamte da su se nekad jaja farbala broćom, koprivom i ljuskom od luka, a kasnije i varzilom. Na Veliki četvrtak i u Pčinji boje jaja, samo to rade rano ujutru pre izlaska sunca. Prvo obojeno jaje deca odnose na njivu, koja je prva uzorana prošle jeseni i tu ostavljaju u oranici da ga sunce ogreje. Posle podne se jaje vraća u kuću, gde se čuva cele godine. Neko ga zatrpa ozimim usevom, i u oba slučaja ga zovu „čuvarkuća“. Na ovaj dan se ne ore i ne obrađuje zemlja.

Srbi na Kosovu u ranu zoru oboje samo jedno jaje koje se zove „strašnik“. Dok je još sveže od boje, majka ga trlja po obrazima dece. Posle toga se boje ostala jaja, a „strašnik“ se ostavlja na vidno mesto u ložičarki. To prvo jaje se dobro čuva da se ne razbije.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here