Danas je počeo Veliki ili Časni post. Njegov početak zavisi od datuma praznovanja najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, koji se uvek slavi u nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevnice.

Čista nedelja, prva nedelja Vaskršnjeg posta, slavi pobedu nad ikonoborcima i uspomenu na ponovno uspostavljanje poštovanja ikona 843. godine u vreme carice Teodore i patrijarha Metodija, a posle gonjenja ikona u VIII i IX veku. Međutim, praznik posvećen vraćanju ikona ustanovljen je nešto kasnije, jer je jošu IX i X veku prva nedelja posta bila posvećena starozavetnim prorocima Mojsiju, Aronu i Samuilu.
Negde se ova nedelja naziva i Todorova, Teodorova, Tudorova nedelja. Prvih dana Čiste nedelje važe posebna pravila! Evo kako se ona poštuju u raznim srpskim krajevima:

Prve nedelje Velikog posta se ne pale ognjišta i žene ništa ne kuvaju, nego se jede ranije spremljena hrana. Prvih dana muškarci jedoniče, tj. ništa ne jedu u toku dana dok se ne smrkne. Do četvrtka se ne koristi ni kašika, devojke ne nose nikakav nakit, nigde se ne igra i ne peva. Uveče je sva porodica na okupu, a deca kokaju kokice, što je mnogima jedina večera.
U selima oko Pčinje se kaže da se ne valja jesti sve dok ne izađe zvezda Karavanka. Na Čisti ponedeljak žene spremaju i čiste kuću, deca i odrasli se kupaju, šišaju i briju.
Prvi ko uđe u kuću na Čisti ponedeljak naziva se kvočka. U Republici Srpskoj tu osobu posade “na legalo”, prostru slamu pored ognjišta, pa je časte kuvanom rakijom i pogačom. Na Čistu sredu tj. Pepeljavu sredu je običaj da se ide u kuću koja je dobila prinovu. U nekim mestima Crne Gore veče uoči Pepeljave srede, majke deci na čelu naprave mali krstić od pepela.

A evo i kako su u jednom kraju upotrebili Čistu nedelju da nagovore decu na Veliki post:

Među Crnogorcima iz plemena Kuča rasprostranjen je običaj da izjutra na vratima osvane krst od testa, za koji deca govore da ga je tu ostavila baba Korizma. Ona se javlja u pričama oko Vaskršnjeg posta i u drugim mestima, i obično njome plaše decu, jer ona pazi koja deca se ne drže pravila posta i kad neko pojede nešto mrsno, odmah ga kupi i odnosi u neku strašnu rupu.
Po drugoj verziji, tamo gde deca prekrše post, iskače baba Korizma i trpa svu decu u vreću i odnosi u pećinu. Roditelji mogu da otkupe decu tek na Vaskrs, i to ako donesu gomilu šarenih jaja. Korizma je verovatno bila narodna personifikacija samog Vaskršnjeg posta koja je roditeljima služila da lakše objasne deci pravila ponašanja u vreme posta.

Evo ko u Srbiji slavi ovu sedmicu kao svoj praznik:

U južnoj Srbiji na prvoposni četvrtak – Čisti četvrtak, prave se posebni kolači koji se daju stoki na Teodorovu subotu. U taj dan se ugovaraju svadbe koje će biti tek posle Vaskrsa. U planinskim krajevima čobani slave ovaj dan kao svoj praznik.

Nakon Čiste Nedelje do Vaskrsa nadovezuju se Pačista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strašna ili Stradalna nedelja – poslednja Nedelja pravoslavlja.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here