foto:Hotel Aquastar Danube

Kada se na istom prostoru osam hiljada godina smenjuju civilizacije, onda tu istoričari rade prekovremeno a običan svet sedi u kafićima i razmenjuje najnovije vesti.

Dunav je ta čarobna reč. Zbog njega će u Kladovu svaki hroničar moći gostima da priča o istoriji dugoj osam hiljada godina.

Počinje – sa neolitom i ostacima civilizacije i kulture u Lepenskom viru, a posle su dolazili, odlazili ili nestajali Rimljani, Huni, Kelti, Sloveni, Turci, austrougarski doseljenici. Svi su se držali obale, živeli, radili ili gradili most nekad davno, od 103. do 105. godine, poput Trajana.

Ili hidroelektranu, uspeh savremenih neimara. O kakvom je poduhvatu reč potvrđuje činjenica da HE Đerdap može da zadovolji, recimo, potrebe Beograda za strujom ili četvrtinu potreba cele Srbije.

Običnom svetu i Kladovljanima pritisnutim letnjom žegom lepo je i bez prošlosti na tom istom Dunavu. Tu se nalazi se nalazi prelepa plaža, zna se dokle može da se pliva, na važi džabe za jednu od najlepših dunavskih plaža.

Kad zahladi, uveče, većina je na kaldrmi Stare čaršije. Tu stižu uvek najsvežije novosti, prenose se od usta do uveta a posle utakmice u sportskoj hali nađu se tu sudije, sportisti i navijači da još jednom „proanaliziraju stvari”. Nema saobraćaja.

Kafići, poslastičarnice, pekare, prodavnice, butici, načičkani jedni do drugih, televizori na sve strane, pa kome je uz piće po volji serija, dnevnik, muzički program − samo okrene fotelju i uživa u TV programu, makar i u komšijskom lokalu.

U galeriji Turističko-informativnog centra uvek ima nečeg interesantnog, bukvalno za svakog po nešto.

Fetislam je utvrđenje nastalo na temeljima rimskog Zanesa, 1524. godine kada se Muhamed Drugi pripremao za osvajanje Evrope. Čine ga velika tvrđava i mali grad unutar nje. U svojoj burnoj prošlosti često je menjala gazdu i definitivno je 26. aprila 1867. predata srpskim vlastima pa se taj datum slavi kao Dan opštine.

Ali, nije u Kladovu samo Dunav dostojan divljenja zbog „krivudanja” – Velikog i Malog kazana – koja pravi putujući kroz klisuru. Ne baš tako poznata reka Blederija u selu Reka zaslužna je što meštani već trista godina u istoj staroj vodenici, koja pripada svim seljanima, melju žito, a nekoliko kilometara ispred pravi prelep vodopad.

Vodena zavesa visoka sedam metara. Da posetilac ne poveruje − Kladovo, grad ne preterano velik, ali trista čuda za videti. Arheološka otkrića se podrazumevaju, mada su mnoga zbog gradnje brane potopljena. Dovoljno daleko od vode, na sigurnom, nalazi spomenik Vuku Karadžiću, koji je nekada davno bio upravnik carine u Brzoj Palanci.

Kladovljani su ponosni i na crkvu Svetog Đorđa. Nekada je postojala mala, pa je na njenom mestu sagrađena nova 1862, u vizantijskom stilu, a u nju su ulazili i kralj Aleksandar Obrenović sa majkom kraljicom Natalijom i Nikola, Pašić, Ilija Garašanin a sada svakom posetiocu padne u oči uljana slika sa figurom Svete Petke u prirodnoj veličini, koju su 1933. crkvi darivali Darinka i Mihajlo Simić.

I još nešto neobično. Kladovo ima mnogo vozača, svaki treći žitelj ovog grada ima dozvolu.

—————————————————————-

Brojke kažu

·U opštini Kladovo, u 32 mesne zajednice živi 32.000 stanovnika

·grad Kladovo ima 12.000 žitelja

·na privremenom radu u inostranstvu je 8.000 Kladovljana (recimo, svi iz sela Ljubičevac su, recimo, u Danskoj, oni iz Vrbice su u Beču a gastarbajteri iz Grabovice rade u Švedskoj), ali oni uglavnom ne ulažu novac u privredu i projekte već grade velike kuće i štale koje ostaju prazne

·Kladovljanki ima za 2000 više nego Kladovljana

·najbrojnije je stanovništvo između 45. i 49. godine

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here