Prva epizoda serije Dragana Bjelogrlića Senke nad Balkanom izazvala je nezapamćeno interesovanje domaće ali i strane publike. Kao siva eminencija koja sve konce drži u rukama prikazan je armijski general Petar Živković.

Đeneral Petar Živković

Petar Živković, armijski general rođen je u Negotinu 5. 2 1879.g. Bio je pitomac 30. klase Niže i 14. klase Više škole Vojne Akademije. Na dužnosti predsednika vlade nalazio se od od 6. 1. 1929 do 4. 4. 1932.g, uz to bio i ministar unutrašnjih poslova, vojske i mornarice.Bio je ministar bez portfelja u kraljevskoj emigranstkoj vladi.

U hvalospevima ispisivanim o Petru Živkoviću od strane “zemljačkih medija“, kao što su “Krajinske novosti“, preovadavali su tekstovi poput onog od 27.9.1931:“…Osvitkom Badnjeg dana 1929.g, od koga jutra počinje stvaranje, konsolidacija i život Kraljevine Jugoslavije, Nj.V. Kralj našao se okružen izvrsnim pomagačima, čiji je predstavnik General g.Petar Živković, sin naše varoši.- Ovaj akt Našeg Uzvišenog Kralja pozdravljen je srdačno i burno od cele Zemlje, jer sa novim dobom- javljaju se i novi ljudi. Odrastao u skromnoj zanatlijskoj porodici, gde je od kolevke zapojen ljubavlju prema Otadžbini mladi Živković korača snažno i visoko izdignuta čela kroz težak vojnički život, i samo svojom čestitošću, junaštvom i pregaošću dolazi do delikatnog položaja- Komandanta Kraljeve Garde…“

Na suđenju generalu Živkoviću, za krivična dela izdaje i ratnih zločina iz člana 3. tačke 3, 6. Zakona o krivičnim delima protiv naroda i države, koji je zakon donet posle radnji izvršenja kvalifikovanih kao krivična dela- delo izdaje, branilac Pavle Miljković izneo je, u završnoj reči:

“Optuženi Draža (Mihailović) označio je pored ostalih i moje branjenike kao svoje stubove politike njegove vlade. Ali kada bi se postavilo pitanje da razjasni zbog čega on smatra da su oni baš ti stubovi njegove politike, on ne bi mogao da ih odvoji ničim: naročitim u odnosu na njega, u odnosu na njegovu delatnost od ostalih. To je moje rešenje, jer on tako smatra. Moje je ubeđenje, a mislim da će se Sud složiti s tim, da on u stvari nema pojma o stavu i radu vlade u inostranstvu, o odnosima međusobnim pojedinih članova emigrantske vlade, on tamo nije ni odlazio. On, štaviše, ni tehnički nije upoznat sa stanjem stvari. Šta je vlada tamo mislila, šta su pojedini članovi vlade radili, to je Draži Mihailoviću u ono vreme, pa i danas, moglo biti samo toliko poznato, koliko i svima nama koji smo ostali u zemlji… Po saglasnom kazivanju Grola i Trifunovića izlazi da je apsurdno uverenje da je ma ko u vladi želeo uništenje partizana i da to niko nije smeo da propagira a da ostane uz saveznike.. Jedna vlada u emigraciji, vlada je po nuždi, i to u stvari nije vlada… Što se tiče zločina prihvatam teoriju posredne odgovornosti iznete, ukoliko se sećam, prvi put od eminentnog sovjetskog državnika i pravnika Višinskog, a primenjene i od međunarodnog suda u Nirnbergu. Ali baš po toj teoriji nijedan zločin četnički u zemlji pretstavljen u optužnici ne može da se veže bilo za vladu bilo za ma koga optuženog člana vlade iz emigracije, a koje ja branim. Nema ni posredne ni neposredne uzročne veze između tih zločina i držanja i mišljenja optuženih, jer je Draža odnosno njegovi komandanti su radili samostalno i bez direktiva vlade. Postoji samo jedna direktiva upućena od Slobodana Jovanovića da se ne podiže ustanak pre iskrcavanja jačih savezničkih snaga u zemlji. Iz ove direktive ne može se izvesti zaključak da je bilo koji član vlade hteo i želeo počinjene zločine ili da se unapred saglasio sa takvim zločinima… U ovoj stvari, po mojoj najbljoj savesti, nisam mogao da nađem da postoji osnov koji bi sigurno mogao da utvrdi da su optuženi krivi za navedena dela. Jer, politika je politika, a sud je sud i treba da ostane sud.“

Presuda izrečena 15.jula 1946.g. sadrži tekst:
U IME NARODA
Vrhovni sud Federativne Narodne Republike Jugoslavije – Vojno veće sastavljeno od pukovnika Mihaila Đorđevića kao predsedavajućeg i sudija – potpukovnika Milije Lakovića i Mihaila Jankovića, i sekretara – poručnika Todora Popadića, po krivičnoj stvari protivu optuženih Dragoljuba-Draže Mihailovića i dr. radi krivičnih dela iz Zakona o krivičnim delima protivu naroda i države i Zakona o zabrani izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i razdora a na osnovu optužnice Vojnog tužioca Jugoslovenske armije od 31 maja 1946. godine, broj 711/46. i Rešenja ovog suda od 1. juna 1946. godine, – održao je u Beogradu glavni javni usmeni pretres od 10 juna do 11 jula 1946 godine… pa je po konačnoj reči zastupnika Vojnog tužioca Jugoslovenske armije da ostaje pri optužnici i traži strogu i pravednu kaznu za optužene i završne reči branilaca svih optuženih i zadnje reči prisutnih optuženika svakog ponaosob da budu oslobođeni ili što blažije kažnjeni – doneo i javno izrekao dana 15. jula 1946. godine sledeću
PRESUDU:
1) Mihailović Dragoljub-Draža… 12) Živković Petar… 24) Dr Kumanudi Kosta KRIVI SU: što su u toku nadčovečanske borbe koju su narodi Jugoslavije od 1941. do 1945. godine u odbrani svoje slobode i nezavisnoeti, i za svoj opstanak vodili protivu hitlerovske Nemačke, fašističke Italije i njihovih satelita, stupili i za sve vreme rata i neprijateljske okupacije održavali političku i vojnu saradnju sa okupatorom radi zajedničkog ugušivanja opštenarodnog ustanka i podržavanja okupacije kako bi uz pomoć okupatora uspostavili režim protiv narodne diktature i nacionalnog ugnjetavanja te su na taj način u najsudbonosnijem razdoblju istorije naroda Jugoslavije izvršili zločin izdaje naroda i otacbine; što su zajedno sa okupatorom- u ostvarivanju imperijalističkog plana okupatora o porobljavanju i istrebljenju naroda Jugoslavije, organizovali, naređivali i izvršavali ili potstrekavali na izvršavanje nebrojene zločine nad narodom: ubijanje i predavanje ranjenika okupatoru, masovna ubistva i pokolje, hapšenja, mučenja, odvođenja u koncentracione logore i na prisilni rad u korist okupatora, prinudnu mobilizaciju, paljevine, pljačku i uništavanje javne i privatne imovine, silovanje i druge ratne zločine, usled čega nose odgovornost za smrt i stradanja stotine hiljada ljudi, žena i dece… Izloženim radnjama optuženi: Mihailović, Živković… izvršili su krivična dela izdaje i ratnih zločina iz člana 3. tačka 3, 4. i 6. Zakona o krivičnim delima protiv naroda i države… Sa napred izloženog, a na osnovu citiranih zakonskih propisa i člana 4. Zakona o krivičnim delima protiv naroda i države, sud osuđuje:…12) Živkovića Petra na kaznu smrti streljanjem, trajan gubitak političkih i pojedinih građanskih prava, konfiskaciju celokupne imovine i na gubitak državljanstva;…Izričući ovakvu presudu, sud je smatrao da je bio veran tumač narodnih osećanja, pravde i pravičnosti i da je žigosanjem izdaje otacbine ostao dosledan vekovnim slobodarskim tradicijama naših naroda, koji su od pamtiveka slobodu uzdizali iznad svega, a izdaju otadžbine osuđivali kao najteži zločin. SMRT FAŠIZMU – SL0BODA NARODU (Buran aplauz u publici i poklici: Živeo Narodni sud!) Optuženici protiv presude ovoga suda nemaju pravnog leka, jer je ova presuda odmah i izvršna. Jedino lica koja su osuđena na kaznu smrti mogu lično ili preko svojih branioca ili njihovi rođaci da podnesu molbu za pomilovanje Prezidijumu Narodne skupštine FNRJ. Sud određuje: večeras do 20 časova, u kome će roku, ako ko hoće, podneti molbu za pomilovanje od lica osuđenih na smrt.“

Izvršnim zaključkom Sreskog suda u Negotinu R-1414/45 od 23 novembra 1945 godine i zapisnikom o izvršenom premeru i proceni R-1414/45 od 18 aprila 1946 godine konfiskovana je nepokretna imovima narodnog neprijatelja PETRA R ŽIVKOVIĆA, generala iz Negotina i ista preneta u svojinu države FNR Jugoslavije i to:
“PLAC SA KUĆOM od tri odelenja i podrumom od slabog materijala u varoši Negotinu u ulici Dušanovoj br 8 koja se graniči i meri:
Od istoka do Marjana Marjanovića, iz Negotina 21,20 m
Od zapada do Jovana Brandića, iz Negotina 33,40 m
Od severa do puta- sokačeta 21 m i
Od juga do puta- ulice Dušanove 25 m i 70 cm.
Procena vrednosti gornjeg imanja je din.150.000.
Izdajući tapiju Državi Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji, sud je proglašava za pravog sopstvenika istog, te da sa istom po sopstvenoj volji raspolagati može.
Takse je oslobođeno.
Ova je tapija zavedena u 1. Knjigu tapija strana 3, broj 15 R-br.1414/45.“

Petar Živković posle osude na smrt streljanjem nastavio je da živi u inostranstvu, umro je u Londonu 1947.g. Presuda ga je zatekla u Italiji. Tim povodom u svojim zabeleškama notirao je 21.7.1946.g. da su netačne insinuacije o njegovom učešću u nekakvoj zaveri protiv novih vlasti u Jugoslaviji, posebno naglašavajući da je “izmišljen izveštaj sa suđenja Draži Mihajloviću u “Politici“ 4.jula 1946.g. u kome se spominje neki akt koji je potpisao Slobodan Jovanović… a sasvim je netačan što se tiče mog imena…“. Na dvestotinak stranica Živkovićevih “Sećanja“, “sa neophodnim kritičkim aparatom i opširnom biografijom generala Živkovića“, publikovanih 2016.g. u izdanju Narodnog muzeja Zaječar i Zadužbine Nikola Pašić, nema komentara osude Petra Žikovića za “izdaju i ratni zločin“, iuzuzev ako se pod tako nešto ne podvedu reči: “Na procesu protiv Draže Mihailovića 1946. u odsustvu je osuđen na smrt streljanjem zbog pomaganja i podrške Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini, pod Mihailovićevim vođstvom; njegov branilac je uložio žalbu, ali je ona odbijena“.

Inače 2004.godine Zakonom o izmenema i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, status borca Narodnooslobodilačkog rata priznat je i pripadnicima Jugoslovenske vojske u otadžbini i Ravnogorskog pokreta, počev od 17.aprila 1941. do 15. maja 1945.godine.

Autor:Ranko Jakovljević

 

 

 

IZVORtkmagazin
PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here