Više od 55 miliona životinja godišnje strada na izuzetno surov način da bi neko ostvario profit, a ljudi nose njihovu kožu preko svoje.

Naš Zakon o dobrobiti životinja, član 7.,tačka 36), kaže da je – Zabranjeno uvoziti i prodavati životinje, odnosno sirovine i proizvode od životinja sa kojima se postupalo suprotno zahtevima dobrobiti životinja. Ova tačka omogućava da se u Srbiji zabrani uvoz i trgovina krznom. Takođe, u istom članu u tački 37) se kaže da je zabranjeno držanje, reprodukcija, uvoz, izvoz i lišavanje života životinja isključivo radi proizvodnje krzna i kože.

Сродна слика

Na farmama krznašica, u malim kavezima i lošim uslovima odgajaju se lisice, nutrije, zečevi, kune, činčile … da bi umrle bolnom smrću u gasnim komorama, puštanjem struje kroz analni otvor i usta, lomljenjem vrata ili grudnog koša, davljenjem, vešanjem … ili odrane žive, da bi profit bio što veći.

Divlje životinje se hvataju nazubljenim čeličnim klopkama u kojima danima umiru od žedji i gladi, pre nego što im lovci slome grudni koš ili vrat. Često odgrizu sebi nogu da bi se oslobodile i umiru od iskrvarenja. U zamkama ostaju uhvaćeni i mnogi psi, mačke i ostale životinje uhvaćene „greškom“. Lovci na krzno foka ubijaju bebe razbijanjem lobanje metalnim i drvenim palicama na očigled njihovih majki. Jedini način da se zaustavi surova krznarska industrija, kao potpuno nepotrebna, je da se prestane sa kupovinom krzna: bundi, kaputa i raznih ukrasa i aplikacija.

Резултат слика за ubijanje životinja zbog krzna

Zemlja koja izvozi najviše krzna je Kina. Čak 85% svetske proizvodnje krzna pripada Kini. S obzirom da je profit jedni razlog za proizvodnju krzna, njemu je sve i podredjeno. Uzgajane ili ulovljene, životinje se transportuju nagurane u kavezima (da ih stane što više), ponekad danima, bez hrane i vode, do mesta na kojima se prodaju. Prodavci ih ošamute udarcima, a odmah zatim oderu žive da bi kupac mogao da odnese kupljenu robu na dalju preradu.

Za izradu jedne bunde potrebno je da se ubije: do 15 pasa, do 24 mačke, do 20 dabrova, do 22 lisice, do 30 rakuna, do 34 nutrije, do 40 oposuma, do 200 činčila, do 240 hermelina, do 400 veverica …

Резултат слика за krzno

Prerada prirodnog krzna zahteva korišćenje kancerogenih hemikalija koje nepovratno zagađuju podzemne vode i ugrožavaju ljudsko zdravlje. Da li mora da bude tako? Naravno da ne. Za proizvodnju kaputa od veštačkog krzna potrebno je 60 puta manje energije nego za proizvodnju kaputa od krzna životinje.

Ne postoji ni jedan razlog za proizvodnju prirodnog krzna osim ljudske pohlepe.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here