IZ PRVOG BROJA TK MAGAZINA: DA LI ZNATE KAKO JE VAŠ GRAD DOBIO IME?

0
Zaječar

Kada bi vas neki  turista zaustavio na ulici i pitao koji je naziv vašeg grada, svakako biste mu odgovorili. A kada bi vas pitao kako je vaš grad dobio ime, da li biste znali odgovor?

Kažu, ovako su nastala imena timočkih gradova…

:

Negotin

O postanku Negotina ima više legendi. Po prvoj, u današnjem Malom selu (jedan od najstarijih delova Negotina) naselio se neki Negota sa ženom Tinom, porodicom i stadima ovaca, jer je okolina bila bogata bujnom pašom, tu su se nalazile šume i šumarci. Oko njihove kuće i staništa za ovce stvaralo se postepeno naselje i od njihovih imena Nego i Tina, nastalo je ime Negotin.

Negotin
Negotin

Druga legenda kaže da su u staro vreme dva velikaša zidali gradove, jedan gde je Negotin, drugi na brdu blizu sela Vidrovca (današnje razvaline Vidrov grada). Kad su završili radove, tada je onaj s brda rekao onom u dolini: „Ja sam bolji grad načinio, nego ti!“ Od „nego ti“ postalo je ime Negotin.

 

Kladovo

Rimljani su ga nazivali Zanes, Srbi su ga zvali Novi Grad, Turci su ga zvali Fetislam, Vlasi ga i danas zovu Klaudija. Austrijanci su prvi zabeležili naziv Kladovo 1596. godine.  Ime naselja moglo bi proisticati od staroslovenskih termina klasti, kladati (stavljati), odnosno ruske reči kladovaja (ostava, spremište) ili na srpskom jeziku sklad, skladište.

Kladovo
Kladovo

Pretpostavlja se da su brodovi sa Dunava u toj oblasti skladištili svoj teret.

Neki smatraju da možda vodi poreklo od bugarskog vojvode Glada iz 9. Veka.

 

Zaječar

Ne postoje precizni podaci kako je grad Zaječar dobio ime, ali se pretpostavlja da potiče od imena Said-Asir Paše koji je za vreme srpske despotovine ratovao u dolini Timoka. Ipak, neki smatraju da je ime nastalo od reči zajac, što znači zec.

 

Knjaževac

U rimsko doba bio je poznat pod imenom Timacum Minus. Kasnije je nosio ime Gurgusovac. Današnje ime je dobio 1859. po knezu Milošu Obrenoviću.

Narodna legenda kaže da je ime Gurgusovac dobio po gukanju golubova grivaša.

Knjaževac
Knjaževac

Druga legenda kaže da je ime dobio po svetoj Đurđevoj void. Naime, priča se da je u blizini naselja, gde se danas nalazi Miletina crkva, u tursko vreme postojao han i uz njega česma koja se zvala Đurđeva voda, a koju su Turci zvali gjurgu-su (gjurgu – Đorđe, su – voda).

Današnje ime Knjaževac, dobio je 17. januara 1859. godine kada je ovde boravio Knjaz Miloš Obrenović i naredio da se zapali i poruši zloglasna Gurgusovačka kula, tamnica u kojoj su (počev od 1843.) bili zatvarani protivnici dinastije Karađorđevića.

 

Boljevac

Za nastanak imena Boljevaca ima malo podataka, jedino što kažu da je dobio ime jer se tamo živi bolje nego u ostalim mestima.

 

Sokobanja

Sokobanja je dobila ime po  utvrđenju Sokograd, koji je nekada bio bastion Rimljana. Nastao je u periodu Justinijana za odbranu od Avara i Slovena od I do VI veka. Ime za Sokograd dolazi od nekadašnjih sokolara, koji se pominju i u našim srednjevekovnim izvorima. Sokolari su umesto drugih dažbina davali sokolarinu i za vreme srpske srednjevekovne države, kao i za vreme pod turskom okupacijom.

Sokobanja
Sokobanja

 

Donji Milanovac

Donji Milanovac se prvi put pominje u XV veku kao varošica Poreč , na istoimenom Dunavskom ostrvu. Zbog čestih poplava po naredbi kneza Miloša Obrenovića iz 1830. godine preseljen je na desnu obalu Dunava. Ime je dobio po Milanu, starijem Miloševom sinu, a 1859. dobija i pridev „Donji“, da bi se razlikovao od Gornjeg Milanovca.

 

Bor

Kažu da je Bor ime dobio po usamljenom drvetu bora. Taj bor je prkosio vremenu a uzdizao se na padini gde je kasnije podignuta stara crkva. Sada se na mestu tog bora nalazi površinski kop.

Bor, foto:opstinabor.rsBor, foto:opstinabor.rs

 

Majdanpek

Današnje ime Majdanpeka se prvi put pominje 1560. godine u jednom turskom dokumentu, ali u obliku Medani Pek. Ovo ukazuje na to da je u predtursko vreme rudnik bio pod srpskom vlašću, jer se u osnovi ojkonima „Medani Pek“ nalazi reč med – poznati starosrpski naziv za bakar! Pod nazivom Medani Pieck naselje će se pojavljivati na evropskim kartama, i u drugim zapadnim izvorima, sve do prve polovine XVIII veka. Tada počinje postepeno da ga potiskuje konkurentni turski oblik sa osnovom na arapskoj reči madän („rudnik, ruda“), koji je u Srbiji odomaćen u obliku majdan sa istim značenjem. Drugi deo imena grada jeste hidronim Pek, koji podstiče, prema istraživanjima Muzeja u Majdanpeku, još iz dorimskih vremena. Ime ove reke može se osnovano povezati sa grčkom rečju pékos, koja je nekada označavala ovčje runo.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here