Deca sa bakom Gordanom,

U trošnom, okrpljenom sa svih strana, kućerku na periferiji Zaječara živi Gordana Jonović sa petoro unučadi: Jovan(13), Marija(12), Ivan(10), Gordana(9) i Zlatko(6). Ona ih sama čuva, žive od socijalne pomoći, najčešće im je jedini obrok onaj dobijen u narodnoj kuhinji.

-Moj sin Bojan umro je na Đurđevdan pre pet godina. Pao je iznenada, ubio ga je izliv krvi na mozgu. Kada smo otavljali prvu subotu, njegova žena je pobegla i udala se za drugog. Ostavila je ove siročiće, najmlađi Zlatko je tada imao devet meseci. Od onda sam im i otac i majka i sve što imaju – govori baka Gordana i briše suze koje samo naviru.

 

OD NAMEŠTAJA IMAJU DVA KREVETA I TRI STOLICE

Oni imaju dva kreveta, a da imaju treći, ne bi imali gde da ga stave. Spavaju po troje u trošnim kaučima koji propadaju čim se sedne. Garderobu, koju uglavnom dobijaju od Crvenog krsta, čuvaju u torbi i kutijama jer nemaju orman. A i da imaju, nema mesta za njega. Dve sobice su premale. Pod je ispucali beton, a preko su stavili izlizani tepih koji im je neko poklonio. Tepih je čist, kao i ispucali zidovi na kojima nema ni trunke paučine.

Nemaju sto za ručavanje. A i da ga imaju, kako bi svi seli kada kada imaju tri plastične stolice. Čak i da sednu za trpezarijskim stolom, nemaju hranu da stave na njega.

Umesto posteljine, na krevetima su naslagana zakrpljena istanjena ćebad i poneki čaršav. Na vratima umesto stakla imaju kartone. Ali, najgore je kada krene kiša.

-Sve prokišnjava, nemamo toliko sudova da stavimo i sakupljamo kišnicu. Nemamo izolaciju i ovaj smederevac koji je odpozadi istruleo ne može uopšte da ugreje. Sakupimo se, umotamo i ćutimo. Nemamo ni jedno jedino drvo, strah me hvata šta će biti zimus. Nijedno dete nema cipele, a o čizmicama da ne govorim. Prošle zime su išli u papučama i iscepanim letnjim patikama – govori Gordana, i ponovo briše suze.

Na vratima umesto stakla imaju karton
Na vratima umesto stakla imaju karton

 

DVOJE DECE SU TEŠKI SRČANI BOLESNICI

Baka kaže da nemaština nije najveća muka.

-Zlastko i Gordana, koja danas nije tu, imaju šum na srcu. Svakog meseca imaju obaveznu kontrolu u Beogradu, a lekar je kazao da će Zlatka morati da operiše, toliko mu se stanje pogoršalo. Dok deca spavaju, ja nadgledam Zlatka jer se guši u snu, pa moram da ga budim – govori baka Gordana.

 

Jovan sa fotografijom preminulog oca
Jovan sa fotografijom preminulog oca

Da bi ublažili glad, deca se smeštaju ranije u krevet jer, kaže Gordana, dok spavaju ne osećaju koliko su gladni.

-Jovan ide u nadnicu. Seče drva, unosi, zaradi i do 500 dinara na dan. Sve što zaradi on mi da da kupim hranu. Srce me boli što se muči sa 13 godina, ali mora zbog ostale dece – govori baka.

Ona kaže da su dužni za struju oko 10.000 dinara, za vodu oko 15.000, i svaki čas čekaju isključenja. Prošle godine bili su pet meseci bez struje, ali se Gordana pozajmila da plati i još uvek otplaćuje dugove.

Iako žive u više nego teškim uslovima, svi su prosečni učenici, neko vrlo dobar, neko dobar, a Zlatko sada kreće u predškolsko obrazovanje.

Šestogodišnji Zlatko koga čeka operacija srca
Šestogodišnji Zlatko koga čeka operacija srca

-Nemamo novca niti za jednu jedinu svesku, a svima treba i to za svaki predmet po jedna. Nemaju knjige, olovke, a kad nekako dođemo do pribora za školu nosiće ga u kesama jer o školskim torbama mogu samo da sanjaju – priča Gordana.

Sva deca znaju kada su im rođendani. Tada se nadaju da će baka da im pokloni kesicu bonbona, pa da podele međusobno i proslave. Ali, nema se uvek za bonbone, to je veliki luksuz za njih.

Deca, iako u nemaštini, nikada nisu uzela ništa tuđe.

-Ruke bih im polomila da ukradu nešto! Bolje gladni a pošteni. Mislim tako kada dežuram noću, ako smo pošteni, daće dobri ljudi pomoć, valjda tako to ide, dobrotu i poštenje uvek neko nagradi… – suznim očima i tihim glasom kaže ova žena.

 

KAKO POMOĆI

 Ovoj deci sve treba: ulje, brašno, zimnica, povrće, da im neko zakrpi tavan da ne prokišnjava, da im neko pokloni makar dotrajalu zimsku odeću i obuću, treba im mleko, voće, posuđe, sredstva za higijenu…Ako je neko u mogućnosti da makar malo odvoji za ove napaćene mališane, teglu ajvara ili ostarelu jaknu sa dna ormara, donaciju im može poslati na adresu: Gordana Jonović, ulica Doktora Stojanovića broj 2, 19000 Zaječar.

Oni nemaju telefon, tako da je za svaku saradnju otvoren telefon redakcije TK MAGAZINA – 065/8 424 011.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here