Knez Mihailo Obrenović

Da je knez Mihailo poslušao poslanike Velikogospojinske skupštine 1867. godine, danas ne bismo imali Smederevsku tvrđavu, baš kao ni Kalemegdan, Šabačku tvrđavu, one u Malom Zvorniku i Kladovu. Srećom pa nije, tvrđave ostaše, nesrušene.

Image result for fetislam

Fetislam nije srušen zahvaljujući mudrosti kneza Mihaila

Sve je počelo kada je, nezadovoljan raspletom događaja nakon konferencije u Kanlidži 1862, knez Mihailo rekao:

 – Dok je turskih gradova u Srbiji, niti njoj može biti napretka, niti meni u njoj opstanka.

Poslanici, koji su se okupili dve godine kasnije o Velikoj Gospojini, imali su na umu tu knjaževu izjavu i iskoristili je da jednim udarcem ubiju dve muve: istovremeno podiđu Mihailu i ispune želje njihove „izborne baze“, da rušenjem tvrđava zanavek isteraju Turke.

Na poslednjem skupštinskom radnom sastanku, poslednji zaključak, sporazumno je donesen od poslanika varoši smederevske, Šapca, Beograda, Kladova i okruga Podrinskog u kome je Mali Zvornik. Glasio je: „Da se umoli našeg preuzvišenog Gospodara Knjaza Mihaila, da on blagovoli, kako za najbolje nađe, podejstvovati da se gradovi koji u Srbiji još postoje poruše i time jedan put povrati poverenje i mir u varošima ugroženim.“

Vazalna kneževina

Držanje turskih garnizona na tvrđavama bilo je strateško i pitanje časti

Foto: P. Marković / RAS SrbijaDržanje turskih garnizona na tvrđavama bilo je strateško i pitanje časti

Odatle do bombardovanja tvrđava i, mislilo se – posledičnog, jednom za svagda, isterivanja Turaka iz Srbije, nije mnogo falilo.

– Nije baš tako, treba uzeti u obzir odnose u ondašnjoj međunarodnoj zajednici. Postojala je želja, ali bi usledile teške sankcije. Sa našim međunarodnim statusom vazalne kneževine, to je bilo nemoguće uraditi – kaže dr Suzana Rajić, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Odeljenja za istoriju, stručnjak za istoriju srpskog naroda u XIX i početkom XX veka.

Pitanje časti

Sve to su i Turci znali, mada im je boravak u Srbiji već bio solidno zagorčan.

– Uprkos dogovora u Kanlidži, prema kojima se nisu mogla rušiti turska znamenja, sve što je moglo da podseti na njihovo ranije prisustvo u Kneževini Srbiji, poput džamija, drugih sakralnih građevina, turskih grobalja, bazara, pa čak i kuća u orijentalnom stilu, za kratko vreme su iščezli usled velike omraze prema Turcima. Držanje turskih garnizona u preostalim, u najvećoj meri zastarelim i oronulim tvrđavama, za Tursku je bilo važno ne samo iz strateških razloga već je bilo i pitanje časti – objašnjava Miroslav Lazić, viši kustos istoričar smederevskog Muzeja.

Mudrost Mihaila

Mihailo je, očigledno, bio mudriji od skupštinara. Sačekao je, i po Srbiju povoljnije prilike ukazale su se dve godine kasnije. Na predlog Jovana Ristića, srpskog diplomatskog agenta na Porti, srpska vlada je u novembru 1866. zatražila od Turske da povuče posade iz tvrđava u Srbiji. Knez Mihailo je predložio sultanu da se pomenute tvrđave u Šapcu, Beogradu, Smederevu i Kladovu – Fetislamu predaju Srbima ili poruše. Podrazumevalo se da su Turci, diplomatskim ili špijunskim kanalima, bili upoznati sa zaključkom Velikogospojinske skupštine. Sultan Abdulaziz, pritisnut problemima sa njemu mnogo bitnijim Egiptom i Sudanom, Srbima je ispunio želju. Kada je u aprilu 1867. na Kalemegdanu pročitan njegov ferman, Ali Riza paša, poslednji beogradski muhafis, predao je Mihailu ključeve od sviju gradova-tvrđava. Knez je na konju svečano ušao, za njim i streljačka četa koja je smenila turske straže.

Tvrđave tako nisu srušene.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here