Zvonimir Pavković kao Vuk Karadžić pred mališanima, foto:olitika.rs

Zbog ljubavi i posvećenosti očuvanju narodnih običaja i folklora, Zvonimir Pavković iz sela Štipina kod Knjaževca dobio je nadimak Timočki Vuk. Pet decenija se bavi kulturnim stvaralaštvom i sakuplja narodne pesme, zdravice, anegdote, opisuje običaje i život svoga mesta. Ta obimna građa biće objavljena u monografiji o selu Štipina, koju upravo privodi kraju. Ne krije da mu je uzor Vuk Stefanović Karadžić. Ponosan je na više od 2.000 javnih nastupa, na kojima je pevao, govorio, recitovao, glumio u zemlji i inostranstvu.

Među stotinak amaterskih glumačkih uloga, od kojih su mnoge u igrokazima koje je sam režirao, Pavković izdvaja prošlogodišnji nastup na beogradskom Festivalu stvaralaštva starijih „Zlatno doba”. Zahvaljujući ovoj manifestaciji, Svetska zdravstvena organizacija uvrstila je Beograd na listu „prijateljskih gradova za seniore”.

 Čovek za slavlja i sahrane
Uporedo sa proslavom 50 godina amaterskog rada u kulturi, Zvonimir je nedavno proslavio i zlatnu svadbu sa suprugom Ljiljanom sa kojom ima blizance. U timočkom okrugu poznat je i po držanju posmrtnih govora, pa je prošle godine održao stotu posmrtnu besedu. Čuven je i kao Deda Mraz-već 40 godina se preobražava u deku iz Laponije i deli poklone knjaževačkim mališanima.

– Ovim nastupom ostvario sam životnu želju, jer sam prvi put glumio u profesionalnom teatru, na sceni Beogradskog dramskog pozorišta. Nastupio sam u ulozi Vuka Karadžića koji po Timočkoj krajini prikuplja narodne umotvorine. Odigrao sam i monodramu „Lapot”, koju sam režirao, inspirisan istoimenim romanom Živojina Pavlovića – priča Pavković.

Pavković ima i titulu najboljeg Nikoletine Bursaća u amaterskoj kategoriji, a ovenčan je i sa četiri „Gramota” nagrade, na takmičenju podunavskih penzionera u Varni u Bugarskoj. Monologe i monodrame izvodio je i na festivalima u Rumuniji, Češkoj, Poljskoj, Makedoniji, BiH, Hrvatskoj. Uspešne nastupe zabeležio je širom Srbije, od negotinskih „Mokranjčevih dana”, preko aleksandrovačke „Župske berbe”, „Kupusijade” u Mrčajevcima, do Kustendorfa i Guče… U svojoj kolekciji čuva i dve „Zlatne značke”, koje su mu dodelili Kulturno prosvetna zajednice Srbije i Festival kulture mladih Srbije, trostruku nagradu opštine Knjaževac za negovanje tradicije i razvoj amaterizma i „Majstorsko pismo” za besedništvo na manifestaciji „Čaša vode sa izvora”. Ovenčan je i Nagradom za životno delo za višedecenijsko stvaralaštvo na očuvanju kulturne baštine sela 2009. godine.

Zvonimir je po obrazovanju profesor književnosti. Godinama je na čelu Kulturno prosvetnog društva „Pavle Petrović” iz svog sela, a sve poslove u vezi sa umetnošću i tradicijom radi volonterski, iz ljubavi i inata.

– Inat se javio kada sam shvatio da ovo što radim više cene u svetu i zemlji, nego u mom rodnom kraju. Ne obazirem se, bitno mi je da što više baštine sačuvam za buduća pokolenja – poručuje Zvonimir Pavković.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here