Kraj jedne zlatne industrije – otkucava satovima

0
37
foto: freeimages.com

Satovi više ne mogu da se nude kao nešto retko i vredno, a skupo, mlade potrošače uz tradiciju zanima i velika tehnološka funkcionalnost.

Ukoliko švajcarska industrija satova ne promeni način kako oblikuje i prodaje svoje proizvode, dani su joj odbrojani. Takvu je pesimističnu prognozu jednoj od privrednih perjanica zemlje čokolade, banaka i najdužeg tunela izneo ruski ekonomski novinar Leonid Beršidski.

Ocenu zasniva, između ostalog, i na rezultatu Svoča, najvećeg proizvođača satova, koji je ovih dana nedavno objavio polugodišnji pad prihoda od 11,3% i pad operativne dobiti od 53,6%. Svoč tvrdi da je to zbog niske produktivnosti, pa se i proizvođači i prodavci trude da spuštanjem cena to negiraju.

Beršidski misli drugačije:

„Ceo sektor, kojem je izvoz vredan 20 milijardi dolara, trpi udarce van svoje moći, poput straha od terorizma koji utiče na smanjenje putovanja Kineza i Japanaca kao vernih kupaca, ili pada cena zlata i jakoga švajcarskoga franka. No, pad se ubrzava, a u junu je bio svuda, u svakoj cenovnoj kategoriji „, smatra Beršidski.

Kao da se sve urotilo protiv švajcarskih urara, piše dalje, od antikorupcijskih zakona u Kini gde zvaničnici više ne primaju satove kao poklon, do promene u ukusima, bogati turisti više ne žude za luksuzom oko zgloba ruke, već plate više za neobično iskustvo. No, Švajcarci moraju priznati za što su jedino sami odgovorni: prošlo je doba luksuza „starog sveta“, na kojem se i zasniva (la) reklamna kultura – ona više nema toliki ili ima ograničen uticaj na svet u kojem dominira računarska tehnologija i u kojem su mlađe generacije, prvi put od rata, siromašnije od svojih roditelja.

Njima je vreme novac, a njega, ako ga i imaju dovoljno, ne ulažu u skupocene indikatore vremena, već u gedžete, poput smartvočeva, koji će ih u isti tren i spajati na internet i informisati i – pokazivati koliko je sati. Njih ne zanima i šta neka slavna osoba reklamira na ruci, niti se zanose time gde je sat proizvoden

„Švajcarski satovi tradicionalno se reklamiraju kao nešto vredno, retko i blještavo, umesto da se naglašavaju ljudi koji ih ručno izrađuju, starinskom tehnologijom. To je udica na koju bi se generacija Y mogla upecati, jer oni cene zanatske stvari“, prenosi.

Zaključak je da nove potrošače Švajcarci mogu osvojiti samo ako ih uvere da je prestižna stvar privlačna jer je i da takvi napredni gedgeti, s tradicijom časovničarstva, vrede više. Na primer, uprkos ceni od 1.500 dolara, koja premašuje cenu ne baš jeftinog Epl voča, TAG Heuer je u prvih pet meseci 2016. isporučio 60.000 svojih smartvočeva, a tražilo se 80.000.

IZVORb92.net
PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here