foto:informer.rs

Analiza na Institutu za opštu i fizičku hemiju pokazala da u kremovima na našem tržištu sadržaj šećera ide čak do 57%, a biljnih ulja 31%. Kakao, lešnik i mleko u prahu čine minimalni udeo u ovoj poslastici.

Institut za opštu i fizičku hemiju u Beogradu analizirao je za Zaštitnik potrošača ovu poslasticu. Ispitivano je pet uzoraka najpopularnijih robnih marki – „nutela“, „eurokrem“, „cipiripi“, „fineti“ i „linolada“. Pre svega, zanimao nas je udeo šećera, lešnika i kakaoa. Napominjemo, svi analizirani proizvodi su deklarisani kao jestivi krem na bazi kakaoa i lešnika.

S obzirom na to da je udeo šećera u ovim slatkišima čak 57 % (na 100 grama proizvoda unosimo čak 57 grama šećera), ne treba mnogo mudrosti da zaključimo kako konzumacijom kremova vrlo lako možemo da prekoračimo preporučeni dnevni unos od 25 grama, a koji je propisala Svetska zdravstvena organizacija.

Količina mleka u prahu varira od 6,5 (eurokrem) do 9,5 procenata, koliko ga ima u „linoladi“. Proizvođači nisu izdašni ni kada je reč o kakaou, čiji udeo se kreće od 3% (linolada), pa do 7,4% (nutela).

foto:informer.rs

Kada je reč o sadržaju ukupnih ulja, on je približno isti (oko 31%), ali se razlikuje sadržaj zasićenih masti, kao i poreklo masti. Upravo su te zasićene masti jedan od najvećih neprijatelja ljudskog organizma ako se unose spolja. Jer naša tela su sposobna da proizvedu sve potrebne količine zasićenih masti, tako da nije potrebno da ih unosimo kroz ishranu.

Nutricionista Jovana Ferluga slaže se da treba izbegavati unošenje preterane količine šećera, a za Zaštitnik potrošača objašnjava i zašto:

– Uglavnom je poznato da slatkiši napunjeni šećerom značajno podižu glikemiju, odnosno šećer u krvi. To uzrokuje lučenje velike količine insulina, pa nastupa nagli pad šećera u krvi i odmah zatim javlja se želja za novom količinom slatkiša. Dakle, pokreće se začarani krug. To sve može uzrokovati gojaznost ali i dijabetes.

Kako kaže naša sagovornica, šećer smanjuje aktivnost imunog sistema (bela krvna zrnca su čak 40 odsto manje efikasna u ubijanju bakterija), što počinje 30 minuta nakon konzumiranja slatkiša i traje i do četiri sata.

– Ako se radi o deci, može doći do promene ponašanja deteta, koje postaje hiperaktivno, kada nivo adrenalina postaje deset puta viši od normalnog i ostaje visok čak i do pet sati nakon konzumiranja slatkiša. U ekstremnim slučajevima dolazi i do pojave agresivnosti. Takođe, detetu je smanjena pažnja, otežano je učenje. Treba, naravno, imati u vidu da nisu svi jednako osetljivi na šećer, ali najveći procenat dece je izuzetno osetljiv. Najosetljivija grupa su predškolci, kojima se mozak intenzivno razvija i raste, što ih čini posebno osetljivim – zaključuje Jovana Ferluga  i dodaje da preterani unos šećera svakako pospešuje i razvoj kardiovaskularnih bolesti.

IZVORinformer.rs
PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here