Mi Prahovljani smo strašno „zeznuti“ (da ne napišem neku drugu reč).

Нa istoku nam, pre 50 godina na 56 hektara napraviše fosfo-gipsanu deponiju.

„Eliksir“ nas spasao crvenog piritnog brda, a od belog (gipsanog) spasavanje je „u toku“.

Sa severa nas iz Dunava vrebaju Hitlerove granate za uspomenu i sećanje dugo 74 godine, sa zapada nas žedne preko vode prevedoše ovi što sagradiše HE „Đerdap 2“. Uništiše nam put do Kusijaka, odnesoše milione tona peska pa sada na mesto naših lepih vinograda i voćnjaka imamo provaliju.

 Već decenijama kada hoćemo na Kusijak, koji nam je na kilometar, moramo okolo 8 kilometara. Ne mogu da nas udostoje i naprave nam samo kilometar puta, na koji su se obavezali pre izgradnje elektrane. Mogli su bar nešto i da nam daju.

 Priobalje nam je zapušteno, ulice neasfaltirane, sami izgradismo sve: dom kulture, kablovsku, vodovod, kanalizaciju, crkvu, školu, stadion a ovih dana asfaltiranje plaćamo ravnopravno sa ostalim selima jer „ništa nismo bolji od drugih“. I zaista ništa nismo bolji već smo najgori.

Mi imamo ono što oni nemaju: gips, hiljade tona granata, umesto voćnjaka i vinograda imamo rupu a za Kladovo i Rumuniju idemo preko Samarinovca.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here