REDOVNA vakcinacija, pohađanje pripremnog predškolskog programa i nastave u osnovnoj školi neophodni su za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak. Zakonske izmene nedavno su stupile na snagu, a s njima i posebni uslovi. Mišljenja pravnika su podeljena, dok jedni smatraju da se ovakvom vrstom uslovljavanja krše ustavna prava građana, za druge je procedura apsolutno ispravna.

Darko Simović, profesor Ustavnog prava na Policijskoj akademiji u Beogradu, smatra da je uslovljavanje roditeljskog dodatka vakcinacijom deteta protivno samim razlozima koji su motivisali donošenje Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom.

– Ova podrška se dodeljuje radi poboljšanja uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, usklađivanja rada i roditeljstva, posebnog podsticaja i podrške roditeljima da ostvare željeni broj dece i poboljšanja materijalnog položaja porodica sa decom – kaže naš sagovornik.

– Dakle, uskraćivanjem finansijske podrške porodici u kojoj dete ili deca nisu vakcinisana zanemaruju se svi objektivno zasnovani razlozi koje predviđa propis i ta porodica će, što će se neminovno reflektovati i na decu, biti stavljena u inferiorniji položaj, biće diskriminisana.

Profesor Simović smatra da je ovo pravo socijalnog karaktera i ono bi trebalo da bude dostupno svima, pod jednakim uslovima, bez diskriminacije. Budući da već postoje sankcije za nevakcinisanje, po njegovom mišljenju, ovaj dodatni uslov predstavlja još jednu meru kažnjavanja.

Sličnog je mišljenja i beogradski advokat Jasmina Belić, po kojoj su socijalna prava vrlo osetljiva kategorija i da ne bi trebalo previše zadirati u tu oblast.

– Ustav Srbije u članu 20 jasno naglašava da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati – objašnjava ona. – Ovo uslovljavanje primanja roditeljskog dodatka vakcinacijom ili redovnim pohađanjem pripremnog predškolskog programa može se tumačiti kao smanjivanje. Međutim, sa druge strane država uvek može da kaže da je u krizi, da nema dovoljno novca, da se prava zloupotrebljavaju i da mora da reaguje na ovakav način.

Po njenom mišljenju imunizacija dece može da podleže samo prekršajnoj odgovornosti, ali nikako ne bi smela da bude uslov za ostvarivanje nekog prava, pogotovu što se bez nje ne može dete upisati u vrtić, pa ni u školu.

Ukoliko u toku isplate prava na roditeljski dodatak u mesečnim ratama dođe do razvoda braka ili prestanka vanbračne zajednice, prekida se dalja isplata prava do odluke ministarstva nadležnog za socijalna pitanja.

– Ovakvom zakonskom normom majke koje su u postupku razvoda stavljaju se u izrazito nepovoljan položaj – kaže prof. Simović. – Otuda, zakonsko rešenje je moglo biti drugačije formulisano. Naime, isplata bi trebalo da se nastavi i u takvim situacijama, a otac deteta bi trebalo da zadrži pravo da je ospori, ukoliko majka, na primer, napusti dete ili ako iz nekog drugog objektivnog razloga nije u mogućnosti da se brine o njemu.

PRAVO, A NE OBAVEZA

PROFESOR Simović objašnjava da ne postoji međunarodni standard koji bi predviđao obavezno vakcinisanje deteta, a ujedno veći broj evropskih država, među kojima su Nemačka, Švedska i Velika Britanija, njega ne predviđaju. – Obaveza vakcinisanja se može osporavati i sa stanovišta ustavnosti – ističe naš sagovornik. – Ona je protivna ljudskom pravu na nepovredivosti fizičkog i psihičkog integriteta (član 25 Ustava). Ujedno, Ustav garantuje da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja (član 68 Ustava). Dakle, reč je o pravu, a ne o obavezi.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here