– Nedavno sam imao pacijentkinju od 16 godina, koja nosi broj patika 43. Zamislite tek koliko je visoka! – jedno je od zapažanja iz ordinacije pedijatra dr Dejana Joneva iz doma zdravlja „Dr Simo Miloševića“.
Upravo ovaj primer savršeno ilustruje kao smo ušli u eru visokih, gojaznih i tromih generacija. Ono što su stručnjaci zapazili to je da današnje generacije dve godine ranije ulaze u pubertet, viši su za 10 centimetara nego one od pre 20 godina i češće kubure sa viškom kilograma.
Za dr Dejana Joneva iz doma zdravlja „Dr Simo Miloševića“ za raniji ulazak dece u pubertet, ali i druge promene današnjih generacija, velike ima „zasluge“ ima i kvalitet hrane.
Kada hormni iz hrane naruše hormonsku ravnotežu
– Današnja deca ne žive kao mi. Hranu koju jedu sadrži razne hormone i veliku količinu aditiva, za koju verujem da je zaslužna za prerani pubertet. Isto tako i tempo života ima veze sa tim. Promenili su bioritam, pa sada noću funkcionišu, uče, slušaju muziku, a danju spavaju. Takođe, mislim da su i izloženiji stresu više nego ranije generacije, iako žive u boljim uslovima, a to narušava ravnotežu hormona i drugih hemikalija u telu i ubrzava fizički razvoj – kaže dr Jonev.
On još ističe da je taloženje masti posledica pre svega nezdrave ishrane, unošenja gaziranih pića, grickalica i brze hrane.
– Ovakva ishrana doprinela je bržem rastu, ali ne i povećanju mišićne mase, jer je za mišiće potrebna druga hrana, a to je fizička aktivnost, koju nažalost deca nemaju dovoljno – kaže dr Jonev.
Kako objašnjava, tako dolazimo u situaciju kada raste samo masno tkivo koje dodatno opterećuje oslabljene mišiće, pa između ostalog zato i dolazi do deformacija.
– Naravno, i genetika ima udela u ovom slučaju samo do određene mere. Sve ostalo je stvar načina života i ishrane. Zato su današnja deca znatno viša od svojih roditelja – objašnjava on.
Da se roditelji sve više žale pedijatrima da deca neće da jedu voće i povrće, već samo brzu hranu i grickalice, zapažanja su iz ordinacije pedijatra dr Dejan Joneva.
– U ishrani su im zastupljni ugljeni hidrati, šećeri, piju gazirane sokove, a ne žele da jedu kuvanu hranu. Retko ko se bavi nekom fizičkom aktivnošću. To je i razlog zašto su nam deca sve više gojazna – kaže doktorka Jonev.
Mensturacija već u osmoj godini
– Devojčice u period puberteta ulaze između 8. i 13. godine, a u proseku sa 11 godina – kaže dr Mitrović.
Razlog za spuštanje granice generalno leži u boljoj ishrani, ali to nikao ne znači da se deca danas zdravije hrane. Radi se o tome da je ishrana danas svakako bolja nego u periodima opšte nemaštine i ratova.
Sonja Todorović
