Kada uđe kod dece noseći svoju gitaru, odmah se okupljaju oko njega i kreću pesmice i razgovori. Deca ga obožavaju i prihvataju bez ikakvih predrasuda, kao da je normalno što on ne vidi. Bojan je vid izgubio pre 10 godina zbog bolesti očiju. Iako je diplomirani vaspitač, dok je video, radio je sa ocem kao automehaničar. Kada se 2011.godine prijavio na konkurs za posao bio je jedini muški kandidat.

– Znali smo da Bojan ne vidi, ali on je svirao instrumente, a nama je baš trebao neko za muzičko vaspitanje. Iako direktor odlučuje o primanju kandidata, konsultovala sam se i sa Školskom upravom i oni su se složili. Na razgovoru za posao Boki je bio pun optimizma i odmah se videlo da će se odlično uklopiti sa decom. Ja lično sam se bojala da neko dete u igri ne natrči na njega, da ne padne, ali do toga nije nijednom došlo. Njegovim radom prezadovoljna su i deca i roditelji – kaže Tanja Jovanović, direktorka „Đulića“.

Od kada je izgubio vid, Bojan je pročitao 1.000 do 1.300 knjiga, objavio je knjigu zbirke pesama za decu „Dečija posla“, dramski tekst za decu „Da nam dođe proleće“ koja će uskoro izaći.- Kada je počeo da radi Boki je napisao i komponovao pesmu sa kojom su naši mališani otišli u Smederevo na festival „Cvrčak“ i dobili nagradu za najbolji duet. Od tada redovno komponuje i odlazimo na taj Festival. Piše i dramski tekst za decu pa idemo i na Festival tog tipa. On aktivno učestvuje i u spremanju priredbi kojih ima više tokom godine. On je čak i nas u kolektivu promenio, postali smo nekako bolji ljudi – kaže direktorka Jovanović.

Bojan se kreće kroz prostorije držeći se za rame nekoj od koleginica, kada seda na stolicu sa decom pomaže mu koleginica ili deca… Kolege su se srodile sa njim i postali su jedna velika porodica.

– Do neba sam zahvalan što mi je pružena šansa da ovde radim, zahvalan sam koleginicama koje su učinile da se osećam kao njima ravan, da ne doživljavam sebe kao hendikepiranu osobu. Ponekad zaborave da sam muškaracm, pa kad nešto pričaju udare me u rame i kažu „ženo mila“, direktorka počinje sastanak sa „Poštovane koleginice“, onda se ja malo nakašljem… Zahvalan sam što radim najbolji posao na svetu – kaže Bojan kroz osmeh.

DOBITNIK SVETOSAVSKE NAGRADE GRADA

Ove godine Bojan je dobio Svetosavsku nagradu grada za izuzetno zalaganje u radu, i doprinos u zastupanju interesa dece i porodica. Predložila ga je direktorka, a predlog podržala načelnica školske uprave.

– Ovo je nagrada svih nas u „Đuliću“, ne pripada samo meni. Ja sam ponosan na nagradu koju sam dobio, ali je to i jedna velika obaveza za mene jer treba opravdati ovo što su neki ljudi uočili da radim. Mislilm da je ovo za sada vrhunac moje poslovne karijere, ali ću se truditi da budem još bolj – kazao je Bojan.

2 KOMENTARA

  1. КАДА ДЕЛО КРАСИ!

    Драги пријатељу господине Милене Миливојевићу, охрабрио си ме и орасположио што је твоја књига “Нама не свиће ни када устанемо” проглашена најбољом књигом сатире на српском језику објављеном у 2018. години. Милен, најискреније ти честитам на овај твој успех и признање, а успех Бора што те таквог има, желим ти крепко здравље, осмех и ведрину, како умеш ти да испољиш и још сатирична дела да нам приуштиш, па макар се „расположио“ онај ко се препознаје у твојим делима. Мало у твом стилу:

    ♣ Оптимисти су они који верују предизборним обећањима. Они који виде резултате обећања, постају песимисти.
    ♣ Ако нам је прошлост неизвесна, тек каква ће нам бити будућност.
    ♣ Граде нам аутопутева пуних кривина. Па како да не скренемо.
    ♣ Ако желите да видите умањену слику наше друштвене пропасти, купите телевизор мањег екрана.
    ♣ Толико су политичари убедљиви, да оно што су рекли, мени ни машта није довољна.

    Искрено срећно, мој врли пријатељу!

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here