foto:alo.rs

Mnogi koji veruju u Svetu Petku, tvrde da se ona uvek odazove molitvama, posebno za zdravlje i sreću porodice. Ali, kad je neko jednom prizove u svoj dom, ona kasnije dolazi i nepozvana, kad god porodici preti neka nesreća.

Pogledajte svedočenje ljudi o čudesnom izlečenju Svete Petke:

Evo šta je još zabeleženo:

1986.godine u manastiru Sv. Petke u Stublu kod Kraljeva zapisano je sledeće svedočanstvo:

Dragiša Gojkvić, poreklom iz Kolašina, zadužbinar kapelice Sv. Petke u manastiru u Stublu, čudesno je spašen od krvnika na svome imanju na Kosmetu, na kome je živeo, odbijajući da proda svoje imanje Šiptarima i iseli se. U besu, Šiptari su jednog dana opkolili njegovu kuću, a Dragiša, nemajući kud, sakri se na tavan. S puškama i urlicima pogrda Šiptari su provalili u kuću. Jedan od njih popeo se na tavan. U tom trenutku ispred Dragiše je stala čudesna žena u crnom (tada nije znao da je to Sv. Petka) i rekla mu: „Ne boj se Dragiša, ja ću te sakriti“. „Kosa na glavi mi se digla kada sam čuo svoje ime, i video pred sobom ženu“ – kazivao je Dragiša. Šiptari su vikali “kako, gde je, nema ga, sada je bio tu…“, i u čuđenju otišli.

Posle tog događaja, Dragiša je došao u Vrnjačku Banju, a imanje nije prodao. Tako se jednoga dana 1986.godine, ubrzo posle požara koji je progutao manastirsku crkvu daščaru, Dragiša pojavio u manastiru, ispričao ovu priču, i u znak zahvalnosti Sv. Petki, svojim sredstvima podigao novu crkvicu. Njegova izričita želja bila je da se crkvica posveti Prepodobnoj Majci Petki.”

Evo svedočanstva koje su zapisali naši sveštenici:

Mošti Svete Petke u Jašiju Radeći, pre nešto više od deset godina, na knjizi o svetoj Petki, naši sveštenici prikupili su i svedočanstva zaštite, isceljenja ili opomene, napominjući kako im “dolaze mnoga iskreno verujuća lica kojima moramo da priznamo autentičnost njihovih viđenja”. Prenosimo samo jednu od takvih fascinatnih ispovesti iz tog vremena:

Jedan oficir JNA i član tada neprikosnovene Partije, zatečen je na kolenima na podu beogradske kapelice udubljene u steni ispod zidina kalemegdanske tvrđave, posvećene svetoj Petki. Kad ga je neko od vernika upitao kako on, kao vojno lice, tako slobodno ispoljava svoja verska osećanja uprkos Partiji koja mu to zabranjuje, on je odgovorio: Ova crkvica mi je spasla život. Za vreme Drugog svetskog rata ja sam ovde u blizini bio napadnut od strane nemačke patrole i gonjen policijskim psima koji su mi bili za petama. Spas sam potražio u ovoj pećinici – crkvici koja tada nije imala ni vrata koja bi me mogla zaštititi od pasa. Utrčavši u crkvicu ja sam očekivao da će psi ući i rastrgnuti me pre dolaska patrole. Međutim, psi su stigli i lajali, ali nisu ulazili dalje od praga.

Utom su stigli i policajci i jedan od njih je kročio unutra sa pištoljem i baterijom. U tom trenu stvorila se odnekud ispred mene neka žena u crnom odelu i stavši ispred mene raširila svoj plašt da me zakloni. Vojnik je šarao baterijom i preko mene i preko svih zidova i uglova kapelice, i nije me video. Bio sam za njega nevidljiv! Vojnici su odjurili dalje, a žena u crnini je nestala. Tek posle dva sata ja sam skupio hrabrosti da izađem iz kapelice, ne znajući da li su moji gonioci u blizini, ali je napolju sve bilo mirno i delovalo je umirujuće.

Posle sam saznao da je ova crkvica posvećena svetoj Petki. Bacivši pogled na ikonu, video sam da je Ona bila obučena u crne haljine, i tako sam je prepoznao. Ona mi je spasila život, i zato dolazim ovde da joj se zahvalim.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here