Kladovljanin Nenad Budović

Muke Nenada Budovića(52) iz Kladova teško je opisati. Uspeva, kaže, da preživi zahvaljujući dobrim ljudima i milostinji. On je invalid koji u potpunosti zavisi od drugih, ali naša država mu ne odobrava ’’tuđu negu’’ koja bi mu uveliko olakšala život.

Kladovljanin Nenad Budović se svakodnevno bori za goli život

Ovo je njegova priča:

-Doživeo sam moždani udar na ulici vraćajući se s posla 2009. godine. Hitno sam prebačen za Beograd, bio sam priključen za mašinu za disanje jer su mi pluća otkazala. Nisam mogao da gutam i hranu su mi ubacivali kroz crevo direktno u želudac. Godinu dana sam ležao, sve sam čuo, ali nisam mogao da govorim. Bio sam najsrećniji čovek na svetu kada su reči krenule iz mojih usta. Tri meseca kasnije, uspeo sam da sednem u krevetu i ponovo sam bio najsrećniji čovek – govori Nenad o svojoj bolesti uz napomenu da je intenzivno lečenje trajalo godinu ipo dana.

Lekari nisu mogli da poveruju do kog stepena oporavka je Nenad došao. Kazali su mu da je pravo čudo što se oporavio jer u takvim slučajevima oporavak iznosi jedan prema milion.

Ali, njegove muke tek nastaju…

-Živim od milostinje. Bio sam konobar skoro 30 godina, ali mi nije uvek upolaćivan staž. Zbog toga je moja penzija 13.900 dinara. Podstanar sam i kiriju plaćam 90 evra, ženu koja me neguje 100 evra, lekove koji me održavaju u životu 2.500 dinara, a tu su i dadžbine, hrana, struja… – kaže nam Nenad.

Ovaj čovek, na žalost, po zakonu nema prava na nadoknadu za tuđu negu, iako ne može da živi bez pomoći drugih. Nenad ne može da preživi bez tuđe pomoći. Ne može sam ni da se obuče, razmesti krevet, sprmi obrok…

-Jedna žena me čuva. Ona me kupa, čuva me kao majka malo dete. Ne mogu ništa sam. U kolicima sam, a mogu da stojim jedino kada se držim za nešto jer nemam ravnotežu. Potpuno sam bespomoćan. Ne mogu da shvatim zbog čega me odbijaju svaki put kada podnesem zahtev za tuđu negu – kaže ovaj čovek koji živi sam jer su mu roditelji preminuli.

Nenad Budović u manastiru

Zahvalan je, kaže, restoranu ’’Jezero’’ jer tu svaki dan ima po jedan besplatan obrok. Garderobu dobija iz Crvenog krsta, prijatelji mu pomažu, brat koji ne živi u Kladovu redovno mu šalje novac, kad koliko ima.

-Svima sam zahvalan do groba. Ovo što se meni dogodilo može svakome da se desi…Na žalost, znam da moj primer nije usamljen i da ima mnogo sličnih slučajeva – kaže Nenad.

Ukoliko ste u mogućnosti da pomognete lekovima, materijalno, ili makar podrškom da istraje,  možete pozvati Nenada na broj 062/869-1-999.

 

PODELI

2 KOMENTARA

  1. Ovo je prava slika bahatih ljudi koji sede u upravnom odboru PIO fonda.Da Bog da dožive ovako nešto.Znam da nije ovo jedini slučaj ali to svako društvo ako iole misli da je civilizovano rešava.Nije tačno da nema para.Para ima ali državna administracija i političari ne rade svoj posao.90 posto poslodavaca uplaćuje doprinose na minimalac a ukradeno ide na skupa kola i stanove, jahte i sl.Polovina vlasnika nekretnina ne uplaćuje porez jer nisu ni evidentirani.Pljačka se kroz tendere itd.Narod spava i veruje lažima.Dokle?

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here