Miroslav i Persa Igić, foto:novosti.rs

Nemaština i bolest teško padaju i mlađima, a naročito tegobno je kad s njima treba da se nose oni najstariji. A, među takvima je i nekadašnji železničar Miroslav Igić (91) iz Požarevca koji može samo da sanja o mirnim penzionerskim danima jer već osmu godinu sam neguje nepokretnu suprugu Persu (93), s kojom je u braku čak 71 godinu. Potpuno nesvesna okoline, nesrećna žena i ne zna da im je pre godinu dana preminuo stariji sin…

– Moja Persa ne hoda, ne čuje i ne govori, pa ja kuvam, čistim, perem i radim sve ostalo što treba po kući. Jedino nemam snage da je pomerim, pa mesečno plaćam jednoj ženi da dolazi i menja joj pelene. Ali, nadoknada za tuđu negu i pomoć iznosi samo 10.000, pa moram da dodajem oko 2.500 dinara od moje male penzije – veli Miroslav.

Igići su se, inače, u Požarevac doselili još 1963. iz Bele Palanke, a sada žive samo od penzije koju je Miroslav stekao, s obzirom na to da je Persa bila domaćica koja je brinula o kući i njihova dva sina.

– Mesečno primim samo 21.000, a od toga plaćam komunalije, te lekove, pelene i sve ostalo što treba za Persu. Ono što ostane nije dovoljno za hranu, pa obrađujem tuđe bašte. Ranije sam mogao da radim i na četiri mesta, a sada jedva uspevam i dva da pokrijem – objašnjava Miroslav, ne shvatajući zašto ženi koja vegetira već osam godina sleduje gotovo simbolična nadoknada od države.

Pritom, ne mogu da računaju na pomoć mlađeg sina koji i sam teško živi sa svojom mizernom penzijom, pa je s obzirom na to da ne živi sa roditeljima u Požarevcu poslednji put bio na sahrani starijeg brata…

Iako imaju invalidska kolica, Miroslav nema snage da suprugu izvede u dvorište – nedaleko od požarevačke Medicine rada – koje dele sa još tri porodice. Jednu od njih čine njegova sestra Persa i zet Vojislav Veličković, ali i oni žive sami, samo od jedne skromne penzije, pa svima preostaje samo da svakodnevnim druženjem bar malo ublažavaju životne nedaće.

OGROMNI TROŠKOVI

– PELENE za odrasle, koje se mojoj Persi menjaju više puta dnevno, koštaju oko 50 dinara po komadu, a moram da plaćam i lekove, od kojih samo jedan, „regona“, košta 650 dinara, a jedna kutija je malo za mesec dana – kaže Miroslav, kojem je ipak malo laknulo što bar suprugu ne mora svakih mesec-dva da vodi kod lekara zbog prepisivanja lekova, jer odnedavno može sam da ode i dobije recepte za narednih pola godine…

IZVORnovosti.rs
PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here