RADUJEVČANI UPOZORAVAJU: U DUNAV SE BACA RADIOAKTIVNI FOSFORKIPS

1
foto: wikimedia

Kako „Vesti“ pišu, dramatična peticija meštana sela Radujevac uzburkala je javnost u Srbiji. Žitelji ovog sela u pismima ambasadorima Rumunije i Bugarske u Srbiji, kao i republičkom Ministarstvu za zaštitu životne sredine, upozorili su na moguću ekološku katastrofu zbog izbacivanja otrovnog, ali i radioaktivnog fosforgipsa u Dunav.

Jedan od potpisnika anonimnog pisma priča za „Vesti“ da su se meštani na desetine puta obraćali lokalnim zvaničnicima i inspekcijama:
– Međutim, izrečene su samo neke sitne kazne, pa je Eliksir Prahovo nastavio da nas truje. Negotin od njih dobija jednu od najviših ekoloških taksi u republici, pa zarad tih para u budžetu i opštinari uglavnom okreću glavu od problema, ne shvatajući da time čine pogubnu stvar za sve buduće generacije Negotinaca. Istovremeno, kako je reč o velikoj kompaniji, ona ima mehanizme da sve zataška, ali i da se, barem na papiru, sve radi po zakonu.

Da bi pojasnio s kakvom se potencijalnom katastrofom suočava ne samo reka Dunav, već i okolina, sagovornik „Vesti“ citira deo iz pisma upućenog Ambasadi Bugarske u Srbiji:
„Eliksir Prahovo proizvodi fosfornu kiselinu, odnosno, fosforpentoksid. Pri toj proizvodnji stvara se, kao nus-proizvod, i fosforgips i to u velikoj količini. Fosforgips nema nikakvu primenu u Eliksir Prahovo, pa se mora ili odvući negde gde ima primenu, prodati nekome ili, kako je to godinama činjeno, uskladištiti na zato određenoj deponiji. U prahovskoj industriji postoje dve deponije fosforgipsa koje su godinama punjene i sada su prepune sa oko 11 miliona tona ovog materijala. U njima nema više mesta ni za jednu tonu, a kamoli za hiljade i hiljade tona. Znajući to, vlasnici Eliksir Prahova su započeli radove na pravljenju nove deponije, ali su zbog naklonosti vlasti u našoj zemlji, stali i to gurnuli u treći prioritet. Do tada fosforgips ide, gde drugo, nego u Dunav, i to sva proizvedena količina“, piše u pismu upućenom ambasadoru Bugarske.

Malo je meštana koji su spremni da na ovu temu pričaju pod punim imenom i prezimenom.

– Katastrofa, eto šta je. Ovo je povrtarski kraj i veći deo proizvoda završava na pijaci. Niko ne želi da prizna da se jede zatrovano voće i povrće – priča jedan od onih Radujevčana koji svoje povrtarske proizvode prodaje na pijaci.

U centru Radujevca tek je nekoliko ljudi ispred lokalne prodavnice, gde od vrućine pokušavaju da se rashlade pivom. Nikola Dragomirović (67) sa unukom pije sok, a prošle godine se vratio u selo posle zaslužene penzije koju je ostvario u Austriji. Sada priznaje da se pokajao.

– Nema ovde života… Ne samo zbog ekoloških problema, oni su možda i najmanja muka. Nema više ljudi u selu, samo starčad – priča ogorčeno Dragomirović.

On dodaje da o lošoj ekološkoj situaciji svi znaju, jer je nemoguće bilo šta sakriti.

– Kada vetar duva, crvena prašina bukvalno prekrije selo. Moj sin je nosio uzorke vode na analizu i tamo je utvrđeno da nije ispravna za piće. Tako nešto nema šanse da se dogodi u Austriji. Pikavac da baciš, izazoveš sebi ogroman problem. Ali, ovo je ipak Srbija. Ljubiša Panić iz našeg sela je dugi niz godina pokušavao da se bori protiv vetrenjača, ali sada je previše star da bi nastavio tu borbu, a drugi se plaše ili ih ne zanima, jer i ne žive tu – objašnjava ovaj Radujevčanin…

NVO Istočna Srbija, udruženje dijaspore iz Negotina, već godinama ukazuje na svu alarmantnost ekoloških problema. Predsednik ovog udruženja Borivoje Krekulović kaže da ni sam ne zna koliko je pisama i na koje sve adrese dosad poslao, ali odgovora nema.
– Trenutno stanje na staroj deponiji je još alarmantnije, jer se u velikim količinama odlaže ostatak piritne izgoretine, a sada i pepeo sa šljakom iz nove energane na ugalj. Nedopustivo je da je pored postojeće energane na mazut izgrađena nova na ugalj i u kojoj se koristi više vrsta uglja. Ispuštanje fluora u vazduhu i ostalih štetnih čestica i materija je nekontrolisano, a zbog ruže vetrova postoji velika opasnost za stanovništvo cele negotinske nizije! Odlaganje pepela nije još regulisano, jer se odlaže na staroj deponiji koja nije zaštićena, a i meštani okolnih sela otvoreno sumnjaju da postoji dozvola za rad ovakve energane – ističe Krekulović.

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here