Zbog nepoštovanja ugovora potpisanog 1993. godine kojim se reguliše upravljanje zajedničkom hidroelektranom “Đerdap 1”, Rumunija godišnje zakida Srbiju za oko 140 hiljada kilovat-časova električne energije, vrednih oko pet miliona dolara, saznaje “Blic”.

Tim povodom, kako bi pokušali da dođu do rešenja, danas su se na HE “Đerdap 1”, koja strujom snabdeva 23 odsto Srbije, sastaće se Aleksandar Antić, ministar energetike, i njegov rumunski kolega Florijan Petku.

– Zbog održavanja proizvodnje na HE “Đerdap 1”, čiji su vlasnici Srbija i Rumunija, na srpskoj strani je podignut nivo veštačkog jezera neophodnog za proizvodnju struje sa 68 na 70 metara. Potpisan je sporazum 1993. između dve strane, po kome Rumuni godišnje moraju da nam daju blizu 140 hiljada kilovat-sati struje. Profit od te količine bio bi pet miliona dolara, čime bi se održavalo priobalje u dužini od oko 400 kilometara, ali bi se i zaštitilo od poplava – kaže za “Blic” izvor iz Ministarstva energetike.

– Rumunska strana je obavestila srpsku da se radovi na održavanju priobalja na našoj strani Dunava ne obavljaju kako treba i jednostrano je obustavila isporuku električne energije, mimo sporazuma. Rad HE “Đerdap 1” je u nadležnosti mešovite komisije i bilo je više pokušaja godinama da se to pitanje stavi na dnevni red, ali je rumunska strana to uvek odbijala – naglašava naš sagovornik.

Sastanak

Delagacije Srbije i Rumunije, koje predvode ministri energetike Aleksandar Antić i Toma Florian Petku, sastale su se danas u hidroelektrani Šerdap 1 u Kladovu, kako bi razgovarale o ovom problemu.

Sastanku su prisustvovali predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike Srbije, direktori EPS-a i EMS-a Milorad Grčić i Jelena Matejić, kao i predstavnici Srbijagasa, NIS-a i Transnafte. U delegaciji Rumunije su predstavnici kompanija iz energetskog sektora i resornog ministarstva.

Glavna zamerka Rumuna je bila da oni sa manje novca održavaju svoje priobalje, pa stoga i nema potrebe da srpskoj strani više plaćaju za održavanje našeg dela zemlje kroz koji prolazi Dunav.

– Međutim, rumunska strana Dunava je duga oko stotinak kilometara i reč je o predelu prekrivenom stenama, za razliku od naše plodne obale, koju treba zaštititi od poplava i održavati korito – navodi naš sagovornik.

Očekuje se da danas srpski i rumunski ministar daju predlog kako bi se rešili zategnuti odnosi između dve strane, a po informacijama koje smo nezvanično dobili to bi moglo da bude početak gradnje reverzibilne HE “Đerdap 3”, za koju je projekat završen pre više decenija.

I riblji put problem

Iako je srpska strana godinama pokušavala da na dnevni red stavi i pitanje izgradnje “ribljeg puta”, rumunska strana je i to odbijala.

– Do izgradnje HE “Đerdap 1”, morune iz Crnog mora su se mrestile nedaleko od Kladova i tu se dobijao crni kavijar koji se služio na dvorovima širom sveta. Izgradnjom elektrane ribe su promenile stanište, a postoji projekat koji bi omogućio da morune nastave svoj put do Srbije i ponovo počnu da se mreste na našem delu Dunava – kaže naš sagovornik.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here