foto.pixabay

Budući građanski zakonik ipak će dozvoliti surogat-materinstvo i to uz umerenu nagradu, a žena koja nosi i rodi dete za nekog drugog zvaće se u zakoniku „rodilja“.

Kako saznaje Politika, rodilja će imati pravo na naknadu troškova tokom trudnoće i porođaja, kao i pravo na nagradu, ali će ta nagrada biti umerena – od 8.000 do 15.000 evra, kažu za Politiku u komisiji za izradu prednacrta građanskog zakonika.
Žene iz Srbije tako neće više morati da idu u Ukrajinu, gde se sa surogat-majkama sklapaju ugovori od 30 do 40 hiljada evra, ili u Ameriku, gde je cena ovakve „usluge“ čak 100.000 dolara, rekao je za Politiku prof. dr Miodrag Orlić, v.d. predsednika komisije za izradu prednacrta.
Materinstvo je do sada uvek bilo nesporno, jer se i u životu i u pravu smatra da je majka deteta ona žena koja ga je rodila. Međutim, sada će postojati pravni i biološki trougao, jer u nastanku novog života mogu da učestvuju tri žene: ona koja daje jajnu ćeliju, ona koja nosi trudnoću i ona koja će biti majka deteta. Zakonik kaže da je to „nameravana majka“. Ona po pravilu neće biti davalac jajne ćelije, ali ta mogućnost nije isključena.
„Mislim da smo pronašli lepu reč (rodilja) za ženu koja će nositi i roditi dete. Termin ‘surogat-majka’ je grup i netačan, jer zapravo to nije majka već žena koja ima funkciju inkubatora, ma koliko to neprijatno zvučalo. Ona će rađati za drugoga, jajna ćelija ne potiče od nje i ona neće biti majka„, objašnjava dr Orlić.
Zakonik je predvideo više mogućih situacija koje mogu biti rešene ugovorom između tri žene, a kada je o ocu deteta reč, to će po pravilu biti muž ili partner majke ili, kako zakon kaže, nameravane majke, a njih dvoje će biti „nameravani roditelji“.
Prof. dr Olga Cvejić Jančić, koja je nadležna za porodično pravo u budućem građanskom zakoniku, iznela je nedavno podatak da u Srbiji ima oko 300.000 parova koji bi na ovakav način mogli da dođu do potomstva. Objasnila je da će sud overavati ugovor u kom bi bila definisana prava i obaveze budućih roditelja i žene koja nosi njihovo dete. Sud bi imao uvid i u svu neophodnu medicinsku dokumentaciju, a rodilja može biti i bliska srodnica majke.
U slučajevima da rodilja želi da zadrži dete, iako je sklopila ugovor da će roditi za drugoga, o tome će odlučivati sud.
Vrlo su retki slučajevi u svetu da surogat-majka hoće da zadrži dete, a još reže se dešava da njoj sud dodeli dete„, rekla je Jančić.
Moralna pitanja postavljaju se i kad je reč o nagradi za uslugu rađanja deteta. Prema prednacrtu, ugovorom se ne može utvrditi nagrada za rađanje za drugog, već samo naknada troškova u vezi sa nošenjem i rađanjem deteta. Ovo znači da budući roditelji brinu o surogat-majci za vreme trudnoće i da pokrivaju njene osnovne potrebe.
Postavlja se i pitanje moralnosti nagrade, pa je uvedena „umerena“ nagrada kao alternativno rešenje.
Novac ne mora uvek da bude motiv za jednu ženu da odluči da rodi za drugog. Motiv može da bude i želja da pomogne ljudima kojima je ovo jedini način da dođu do potomstva„, navela je Jančić.
Postoji mogućnost da ugovor sa surogat-majkom zaključi i žena koja živi sama, odnosno bez partnera. U tom slučaju za oplodnju mora biti korišćena njena jajna ćelija.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here