Srđan i Irena pored svog šlepera

Da bi neko uspeo u bilo kojoj stranoj državi potrebno je da je vredan, snalažljiv, da ima viziju… Ali, najpre je potrebno da krene iz svog rodnog mesta…

Srđan Popović iz Kladova otišao je u Ameriku i za kratko vreme postao uspešan vlasnik kompanije. O tome kako se odlučio da napusti Kladovo, kako je dobio vizu, šta je radio u Americi, govori on sam.

-Rođen sam u Kladovu, tu mi i sada žive roditelji i rođena sestra, dok mi je rođeni brat, kao i ja, u Americi. Radio sam u svom rodnom gradu kao vozač, ostao bez posla, onda radio još neke poslove… Imao sam 27, 28 godina kada su me moj prijatelj, ali i moj brat koji je već bio na Floridi i radio u restoranu, ubedili da je Amerika pravo mesto za mene, da neću da pogrešim ako odem. Rešio sam da ih poslušam, želeo sam nešto više od života, i u Ameriku sam stigao 2007.godine. Naravno, bila je potrebna viza, i tu mi je pomogao naš Kladovljanin, moj doživotni prijatelj G.Č. – priča nam Srđan.

U to vreme G.Č. je omogućio da na desetine meštana odu za Ameriku tako što im je pomagao da dobiju studentsku vizu. Pomagao im je i materijalno jer je tada bio u mogućnosti. Skoro polovina njih je ostala u Americi, a neki od njih su uspešni preduzetnici u Atlanti, Čikagu, Nju Jorku…

– U početku sam u Ohaju vozio mali kamion i za oko pola godine sam uvideo da mi život u Americi odgovara. Preselio sam se u Čikago gde je došao i moj brat. Trebalo je da zajedno idemo u školu za dobijanje dozvole za vožnju velikih kamiona, brat je krenuo ali ja nisam imao novca. Trebalo mi je 5.000 dolara. Šta ću, ponovo sam se obratio G.Č. za pomoć, a on mi je odmah poslao novac uz reči “vratićeš kad imaš“. Tako sam položio ispit i dobio dozvolu. Za vreme boravka sam učio jezik, učio njihov način života, zakone, pravila…

Jedan od Srđanovih šlepera

Srđan je vozio šleper dva, tri meseca i odlično zarađivao. Međutim, to nije lak posao. Iako u kabini ima krevet, televizor, svu najmoderniju opremu, na putu je bio po dve-tri nedelje. Vratio bi se i odmorio par dana, pa sve iznova.

-Tada sam video šansu za uspeh. Trebalo je kupiti svoje kamione i pokrenuti firmu. Ali, ja sam imao samo 10.000 dolara ušteđevivne, a jedan šleper košta kao kuća u Srbiji. I opet sam pozvao G.Č. Naravno, dao mi je novac i onda je sve krenulo – kaže Srđan.

G.Č. mu je, kaže, poslao novac bez ikakve garancije ili potpisa o pozajmici.

-I danas moja firma ima pet šlepera nosivosti oko 20 tona. Naravno, to su drugi kamioni, noviji, bolji. Moji vozači voze po celoj Americi, voze svu vrstu robe.

Srđanova firma posluje više nego uspešno

MLADALAČKA LJUBAV PRONAŠLA SVOJ PUT 

Srđan se, dok je živeo u Kladovu zabavljao sa meštankom Irenom, a onda je svako krenuo svojim putem… Ali, mladalačka ljubav, ona prava, uvek pronađe svoj put…

-Irena je pre mene došla u Ameriku, živela je i radila u Indijani, a onda je nekako čula da sam i ja stigao. Došla je u Čikago ubrzo po mom dolasku i od onda se ne razdvajamo. Venčali smo se i imamo jednogodišnjeg sina Aleksandra. Zaista smo srećni – kaže ovaj Kladovljanin.

Supružnici Irena i Srđan

Nedavno su kupili kuću od 355.000 dolara koju sada sređuju. Srđanovi roditelji i sestra imaju vize i često dolaze.

-Ja sam u Kladovu bio prošle godine i to nakon 10 godina prvi put. Sada je moja sestra kod nas, došla je da nam pomogne oko čuvanja Aleksandra dok sređujemo kuću. Ona je trenutno na Floridi, poslao sam je da se malo odmori – kroz osmeh kaže Srđan.

Na pitanje šta mu najviše nedostaje iz Srbije, ovaj uspešan čovek kaže:

-Naša hrana! Ovde ima svega, ali ukus… Paradajz ima ukus koji nema veze sa našim, namirnice su drugačije, sir, meso, sve. Kupujemo u organskim prodavnicama, ali džabe, nema to veze sa ukusom naše hrane.

Srđan na kraju naglašava koliko mu je prijatelj iz Kladova pomogao jer da nije bilo njega,  “ne bi sve baš bilo ovako…“


Kontaktirali smo Kladovljanina G.Č., ali on nije želeo da mu se pominje ime, a na pitanje o Srđanu i drugima koji su uz njegovu pomoć uspeli, samo je rekao “pa to je ljudski“ i zamolio da prekinemo razgovor.


 

 

4 KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here