Reč liturgija je grčkog porekla i znači služba, ili još bolje – služba Bogu, Služba Božja. Bogosluženje se često naziva i evharistija, što znači blagodarnost.

Liturgija je najvažnije bogosluženje Hrišćanske crkve, zato što se na njoj, pod vidom hleba i vina, prinosi Bogu tajanstvena žrtva Tela i Krvi Gospoda Isusa Hrista, a kojom se mi pričešćujemo, radi našeg osvećenja i sjedinjenja sa Hristom.

Резултат слика за liturgija

foto:spc.rs

Liturgija je žrtva, koja se zasniva na golgotskoj žrtvi Hristovoj, a mi je ponavljamo u njenom beskrvnom obliku, žrtvujući hleb i vino. Pored toga Liturgija je tajna i zasniva se na rečima Hristovim, upućenim apostolima na Tajnoj večeri: „Uzmite, jedite, ovo je telo moje, koje se za vas lomi radi opraštanja grehova… Pijte iz nje svi, ovo je krv moja novoga zaveta, koja se za vas i i za mnoge izliva radi oproštenja grehova… Ovo činite u moj spomen„. Pričešćujući se na Liturgiji telom i krvlju Hristovom, mi ispunjavamo ovu značajnu Hristovu zapovest.

Razume se da Liturgija u ovom obliku, kako je mi danas služimo, nije nastala odjednom, već je produkt vekovnog razvoja. No, bez obzira na taj vekovni razvoj, kao i na postojanje velikog broja liturgija u toku istorije, suština je ostala ista i neizmenjiva.
Da bi se sačuvala jednoobraznost služenja liturgije, u četvrtom veku su Sveti Vasilije Veliki i Sveti Jovan Zlatousti zapisali činove (tekstove) Liturgije, a koji se činovi i danas služe pod njihovim imenom. U šestom veku Sveti Grigorije Dvojeslov je zapisao u Carigradu tekst još jedne Liturgije, koja se danas služi u toku Vaskršnjeg posta, pod imenom Liturgija ranije osvećenih darova.

Liturgija Svetog Vasilija Velikog, koja se od Zlatoustove razlikuje nešto dužim molitvama, služi se devet puta godišnje: u prvi pet nedelja Vaskršnjeg posta, na Veliki četvrtak i Veliku subotu, na Badnji dan i Krstovdan (uoči Bogojavljanja) i na dan Svetog Vasilija Velikog (
1/14. januara).

Резултат слика за pričest pravoslavni

Liturgija ranije osvećenih časnih darova služi se u dane Vaskršnjeg posta (sem subote i nedelje) i prva tri dana Strasne sedmice. Služi se zbog toga da bi se vernici mogli što češće pričešćivati. Darovi za ovu Liturgiju su osvećeni na Liturgiji Svetog Jovana Zlatousta ili Svetog Vasilija Velikog.

U sve ostale dane u toku godine služi se Liturgija Svetog Jovana Zlatousta.
Ima, međutim, nekoliko dana u godini kada Crkva uskraćuje služenje Liturgije. To su: sreda i petak Sirne sedmice, ponedeljak, utorak i četvrtak Prve nedelje Vaskršnjeg posta i na Veliki petak (ako na Veliki petak padnu Blagovesti, tada se služi Liturgija Svetog Jovana Zlatousta i ona se odnosi na praznik Blagovesti).

U pravoslavnoj crkvi u Kladovu, koja je posvećena Svetom Đorđu, Liturgija se vrši svake nedelje i praznicima. U vreme velikih postova Liturgija se može služiti i drugim danima, a o tome vernike obaveštava sveštenik ili njihov paroh.

 

KORIŠĆENA LITERATURA EPARHIJA-TIMOCKA
PROJEKAT MENADŽER – UREDNIK: NEVENKA ICIĆ

 

Ovaj medijski sadržaj objavljen je u okviru projekta “Sačuvajmo pravoslavne svetinje Kladova“ koji je sufinansiran iz budžeta Kladova. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

IZVORtkmagazin
PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here