Stevan Stojanović Mokranjac, srpski kompozitor, rođen je 9. januara 1856. godine u Negotinu, a preminuo 28. septembra 1914. godine. Nadimak Mokranjac dobio je po selu Mokranje, odakle potiče njegova porodica. Detinjstvo i ranu mladost je proveo u Negotinu, Zaječaru i Beogradu. Njegova uloga u razvoju srpske muzike poredi se sa ulogom Vuka Karadžića u srpskoj književnosti. Kompozitor, sakupljač srpskih, makedonskih, bugarskih, „stranijeh“ narodnih pesama, sam odličan pevač, horovođa nekoliko pevačkih društava i osnivač mnogih srpskih muzičkih institucija.

Ukupno je napisao četrnaest rukoveti, a petnaestu nije završio. Naziv „rukoveti“ našao je u staroj narodnoj reči i time naznačio spoj svog muzičkog stvaralaštva sa starom narodnom umetnošću. Rukovet je kompozicija pisana u obliku horske rapsodije sačinjene od niza pesama, za koje je kompozitor našao nadahnuće u folkloru.

Mokranjčeve najznačajnije kompozicije su 15 Rukoveti, Primorski napevi, skerco „Kozar”, Litrugija Svetog Jovana Zlatoustog, Opelo, Akatist, dve pesme za Veliki petak, tri statije, Tebe Boga hvalim, Veličanije Sv. Savi…

Mokranjčeva porodična kuća u Negotinu je 1964. godine restaurirana i pretvorena u muzej i muzički centar. Muzejsku postavku u Mokranjčevoj kući predstavlja etnološka postavka sa originalnim predmetima, fotografijama i dokumentima iz života i rada Stevana Mokranjca. Ispred kuće nalazi se bronzana skulptura Stevana Mokranjca, rad Nebojše Mitrića iz 1980. godine.

Ispred Mokranjčeve kuće, o njegovom životu i delu govori etnolog-antropolog Emila Petrović, viši kustos Muzeja „Krajine“ u Negotinu:

„Mokranjac je rođen u Negotinu 1856. godine i s obzirom na vreme i prilike u Srbiji, on se snalazio i dobio pomoć, stipendiju od ministra, pa je školovanje za kompozitora nastavio u gradovima Evrope koji su imali izvanredne akademije i dobre profesore. On je učio u Rimu, Lajpcigu, Minhenu, pri tom je sasvim predano izveštavao ministra o trošenju novca. Sve vreme je i komponovao a inspiracija za njegov rad je narodna pesma i možemo reći da je Mokranjac na najlepši način pokazao našu kulturu, naše običaje, život naših ljudi kroz pesmu i uzdigao narodnu pesmu na pijedestal. Mokranjac je naravno, vrlo dobro znao šta radi, priređivao je veoma uspešne koncerte širom Evrope, a sasvim se dobro snašao i u Rusiji… dirigovao je u Turskoj pred sultanom, tako da možemo reći da je na taj način udario temelje diplomatskih odnosa i dobre komunikacije. On je znao da muzika povezuje ljude i da je to jedino vredno, što je sasvim dobro pokazao kroz svoje delo. Bavio se i svetovnom i duhovnom muzikom i na žalost vrlo rano je završio svoj životni vek 1914. godine, jer da nije ko zna šta bi još ostavio od svog dela. Mi ga cenimo kao naučnika, kao istraživača, pogotovo što je u to vreme s obzirom na prilike u tadašnjoj Srbiji, bilo jako teško istraživati i raditi jer eto Srbija je morala sve brzo da radi da bi stigla Evropu koja već uveliko ima akademije, opere i istraživanje muzike u svakom smislu. Mokranjac je naš prvi školovani kompozitor, dirigent je Beogradskog pevačkog društva, on je proslavio ovo društvo i društvo je proslavilo njega. Mokranjac je veliki značaj dao našem školstvu, on je osnovao muzičku školu u Beogradu i bio njen direktor i predavač. Radio je nekoliko poslova istovremeno i to veoma uspešno. I zbog toga je zaslužio da ima muzej i da mi čuvamo sećanje na njega, tako što ljudi iz zemlje i inostranstva posećuju svaki dan naš muzej i odmah prepoznaju da je to muzička kuća, da je to muzej posvećen velikom Mokranjcu. Njegovo najznačajnije delo – Rukoveti, su vrlo slikovite, one opisuju svakodnevni život ljudi na ovim prostorima, a pogotovu što je koristio lokalizme po kojima prepoznajemo iz kog je kraja pesma. Lepo je slušati Mokranjca zato što je on tačno ostavio svojim delom poruku lepote koja povezuje ljude a to je upravo pesma.“

Njegov rodni grad slavi ime svog čuvenog sugrađanina na još jedan način. Naime, od 1965. godine u Negotinu se svakog septembra u njegovu čast održava takmičenje u horskom pevanju pod nazivom „Mokranjčevi dani“, koji okupljaju muzikologe i horove iz cele zemlje i inostranstva. I kao što je Mokranjac za gostovanje Beogadskog pevačkog društva birao kompozicije ili kompozitore zemlje u kojoj se nastupa, tako danas ugledni svetski horovi, kada žele da se oduže našoj publici, izvedu neku od čuvenih Mokranjčevih Rukoveti.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here