Ilustracija

Područje podunavskog Đerdapa bilo je pre polake veka najveće gradilište u Evropi.

Za potrebe izvođenja radova na podizanju hidroenergetskog i plovidbenog sistema Đerdap, angažovane su najuglednije jugoslovenske firme iz svih republika.

Jedna od njih, “Hidromontaža“ Maribor odlučila je da za potrebe efikasnije komunikacije zakupi dvokrilni motorni avion AN-14, kategorija STOL- Short take off and land. Lokacija aerodroma pronađena je na istočnoj periferiji Kladova, na 1 km od poslednjih kuća, u žitnoj ravnici.

Pre tačno 50 godina, 10.oktobra 1967.g. u Kladovu je održan sastanak predstavnika “Hidromontaže“ prispelih avionom AN-14 i investitora izgradnje HEPS Đerdap. Na dnevnom redu bili su opsežni montažni radovi.

Po završenom poslu u avion radi povratka u Sloveniju, sa planiranim pristajanjem u Beogradu zbog tankiranja goriva i iskrcaja jednog putnika, ušli su: Đuro Bogdanović, vođa montera na gradilištu hidroelektrane, Aleš Tičar mlađi, komercijalista, elektroinženjeri Alojz Križaj i Bogo Tomše, šef projektnog biroa; ing.Franjo Reberšak, Ciril Verle, savetnik i šef operative, Drago Gajzer, urednik glasila “Skozi TAM“ i saradnik ljubljanskog radija i pilot Vilibald Tomažič.

Avion je sa kladovskog uzletišta poleteo u 14 sati. U 14 časova i 17 minuta letelica je u reonu mesta Gornjani, 25 km severno od Bora udarila u Veliki krš, visok 1145 metara. Ni danas nije razjašnjeno zašto je pilot Vilibald Tomažič pomerio letelicu od zacrtane rute za 30 kilometara, niti zašto je bilo odobreno da dvomotorni avion saobraća između Maribora i Kladova sa samo jednim pilotom i jednim upravljačkim sedištem u kojem se nalazio letač sa premalo iskustva u civilnom letenju, posebno u vremenskim prilikama “IFR“- letenje bez spoljnje vidljivosti.

Vest o tragediji u Sloveniju je poslao šef gradilišta HEPS Đerdap Arsa Paunković 11.oktobra u 6 sati i 15 minuta izjutra.

Iza tragičnog događaja ostali su spomen obeležja u blizini mesta nesreće i u parku hidroelektrane kod Kladova, sećanja savremenika i osećaj poštovanja za žrtve i njihovo angažovanje na stasavanju jednog od najvećih dostignuća iz perioda industrijalizacije, na poslu na kojem su obimne radove izvodile i slovenačke firme, sa graditeljima iz svih krajeva nekadašnje Jugoslavije.

Autor:Ranko Jakovljević

 

 

 

IZVORtkmagazin
PODELI

1 KOMENTAR

  1. Tragedija iz tog vremena obelezena je spomenikom u vidu avina slomljenog krila. Pored puta koji vodi iz sela Gornjane za grad Bor, ispod same planine Veliki Krs nalazi se ova cesma i spomenik poginulima. Na ploci nalaze se sva imena poginulih. Verovatno da imam negde i tu sliku sa imenima. Ovo je slika tog spomenika a u pozadini vidi se stena gde je aviod udario. Ja sam cesto svracao na tom mestu, vozeci iz sela Jasikova za Bor. https://get.google.com/albumarchive/116722993080592421923/album/AF1QipNTRhKu41kazimjw7bE1-HHE4pPZ8fAnuCXF94/AF1QipNsrGoQFZBJO3QEeC6Cy Klik na ovu adresu.. Ljubomir Ilic, Jasikovo/Majdanpek.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here