foto:jutub/prinskrin

Fabrici potrebno 60 radnika. Prosečna plata – 900 evra. Svi zaposleni su prijavljeni i uredno im se plaćaju svi porezi i doprinosi…

Kada bi se ovakav oglas pojavio, verovatno bi većina pomislila da je reč o nekoj firmi iz inostranstva. Ali, reč je o „Brodogradilištu Kladovo“, koje od 2009. godine posluje kao deo holandske kompanije „Gebr de Jonge“, pišu Večernje novosti.

– U „Brodogradilištu“ je uposleno 384 radnika, od kojih su 170 državljani Rumunije – kaže nam Milenko Lepović, direktor ove firme. – Stalno je otvoren oglas za prijem još 60 radnika – varilaca i brodomontera. Međutim, radnika nema, pa smo prinuđeni da se snalazimo, u saradnji sa sličnim kompanijama.

FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN

Sagovornik kaže da u ovoj kladovskoj firmi čistačica mesečno zarađuje oko 40.000 dinara, dok prosečna bruto plata iznosi blizu 900 evra. Uprkos tome, radnika – nema.

– Ove godine, ugovorili smo proizvodnju i isporuku 12 tankera – navodi Lepović. – Ali, da imamo dovoljno kvalifikovanih radnika, mogli bismo odmah da potpišemo ugovore za još 10 takvih brodova, jer nam proizvodni kapaciteti to u potpunosti omogućavaju.

Kada zbog potrebe posla moraju hitno da obezbede dodatnu radnu snagu, objašnjava naš sagovornik, u pomoć pozivaju druga brodogradilišta.

FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN

– Donedavno je u kladovskom „Brodogradilištu“ radilo 34 radnika iz Indonezije – navodi Lepović. – Sada se posao ponovo nagomilao, pa ovih dana očekujemo da nam u pomoć pritekne još 22 radnika iz Turske. Kako bi se posao obavio na vreme, ova firma je prinuđena da deo poslova da i drugim brodogradilištima u Srbiji.

FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN

– Pazite, ko god izrazi želju da radi ovde, mi ga primamo – objašnjava direktor „Brodogradilišta“. – Ali, ovaj posao nije za svakoga. Posao jeste težak, jer se radi u tri smene, 365 dana u godini.

Zasad se snalaze „uvozom“ radnika iz Turske i Indonezije, ali Lepović se nada da će ugovor koji su potpisali sa Tehničkom školom u Kladovu o dualnom obrazovanju, ipak, pomoći ovoj firmi da u skorije vreme dobije toliko potreban broj radnika.

FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN

– Fale nam varioci, ali vi jednog takvog radnika možete, ako prione na rad u našoj firmi, za taj posao da osposobite za nekoliko meseci – navodi Lepović. – Veći je problem sa brodomonterima, jer se jedan dobar radnik ove struke „kali“ najmanje pet godina.

U „Brodogradilištu“ su zato angažovani radnici iz Rumunije. Svakoga dana, oni pređu Dunav i iz svoje zemlje, članice Evropske unije, dolaze na posao u Kladovo.

– Težak je posao – priznaje nam Nikolae Tobesku, poslovođa brodomontera za izradu krme, koji u Kladovo svakodnevno dolazi na posao iz rumunskog Turnu Severina. – Radi se leti i zimi, po suncu i snegu… Ja sam ovde već više od 10 godina.

FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN

Ipak, Tobesku o plati – ne priča. Kaže samo da je zadovoljan. Isti odgovor dobijamo i od njegovog zemljaka Jona Vraštara, zavarivača, koji na posao u Kladovo dolazi iz rumunske Oršave.

– Nekada je i u Oršavi radilo brodogradilište, ali je ugašeno – kratko, ne želeći da gubi dragoceno vreme, kazuje Vraštar.

– Ovde radim već nekoliko godina i izuzetno sam zadovoljan.

1 KOMENTAR

  1. Plata je 900 evra, ali bruto, što znači da majstori koji rade po 12 sati dnevno inkasiraju na kraju meseca sa prekovremenim radom oko 60.000 dinara. Konstatacija da ljudi u Kladovu neće da rade u Brodogradilištu nije tačna, jer nema školovanih kadrova za zanimanja brodomonter i zavarivač, poslednja generacija dilomoirala je 1989. godine, tako da su ti ljudi danas penzioneri. Inače posao u brodogradnji je“ rudarski na otvorenom“ i to je razlog što nije atraktivan jer mladi ne žele da se školuju za ta zanimanja, mada ni škole u Srbiji ne obučavaju te proizvodne profile. Toliko da se zna…

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here