UBIJANjE SRPSKOG SELjAKA: Ako ne prodaju paradajz po 10 dinara, bacaju ga na deponiju!

0
foto: pixabay

Ako se ovako visoke temperature zadrže još 10 dana, paradajz će ostati u plastenicima ili završiti na đubretu, upozorava Srđan Dimitrijević, proizvođač iz Leskovca.

Ako se ovako visoke temperature zadrže još 10 dana, paradajz će ostati u plastenicima ili završiti na đubretu, upozorava Srđan Dimitrijević, proizvođač iz Leskovca.

Paradajz je u leskovačkoj kotlini rodio više nego ikada, a nikada brže nije sazreo zbog visokih temperatura, pa su se odjednom sve količine pojavile na već prepunom tržištu. Prodaje se za 10 do 20 dinara po kilogramu, što ne pokriva ni troškove uzgoja i branja, pa neretko završi na divljim deponijama ili u Južnoj Moravi.

foto: blic.rs
foto: blic.rs

– A šta da radim nego da bacim. Ako ga za dva dana ne prodam, on počne da se kvari – priča Toma Cakić iz Bunibroda.

On je sortu „melodije“ prodavao po ceni od 10 dinara po kilogramu i od tri sata ujutru do podneva pazario samo 1.400 dinara.

– Godinu dana čekam sezonu da zaradim neki dinar, a sada sedim po ceo dan i pravim gubitke – jada se Danijel Nikolić iz Gornjeg Krajinca, jedan od manjih proizvođača.

Ništa bolje ne prolaze ni veći za koje je povrtarstvo i zanat i umetnost. Jedan od njih je Srđan Dimitrijević iz leskovačkog sela Kumarevo koji u plastenicima proizvodi najukusnije sorte, poput „bif“ paradajza, ali i nekoliko vrsta „šeri“ paradajza. Godinama ih plasira na beogradsko tržište, to jest na tezge Kalenić pijace, a ove sezone prodaje za 40 do 80 dinara po kilogramu.

– Velika je muka za male pare, posebno kada ovako drastično padne cena. Mene samo transport do Beograda košta sedam dinara po kilogramu, a gde je trošak za seme, za zaštitu, za navodnjavanje i struju, za dnevnice tokom branja. Moja porodica provodi u plastenicima i po 18 sati dnevno – priča povrtar.

Bratislav Pešić, direktor Poljoprivredne savetodavne stručne službe, kaže da je ovakvu situaciju uslovilo izuzetno toplo vreme koje je dovelo do toga da paradajz u isto vreme sazri u svim plastenicima.

– Gubici su toliki da se ne mogu ni izračunati. Ako se na 60 miliona strukova, koliko je zasađeno, napravi samo po jedan dinar gubitka, to je 60 miliona dinara štete, ali jedan koren ne daje samo kilogram paradajza – kaže Pešić.

Dimitrijević ističe da njegove stabljike, visoke i do 3,5 metara, daju i po 10 kilograma roda. U proizvodnji, kako kaže, ima neznanja i amaterizma, a država ništa ne čini da se takvo stanje popravi.

– Država je dužna da carinama štiti domaću proizvodnju, ali i da edukuje proizvođače i s njima pravi procene o neophodnim količinama za tržište. Naš proizvođač reaguje tako da kada je jedne godine cena nekog proizvoda dobra, on sledeće zasadi duple i trostruke količine, kao što se desilo ove godine – ocenjuje Dimitrijević.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here