Do 19. veka, džinovske morune (Huso huso) migrirale su iz Crnog mora uz Dunav, čak do Nemačke i predstavljale su veoma značajan resurs za mnoge ribolovne zajednice. Jesetarske vrste su stare 200 miliona godina, starije i od dinosaurusa, ali danas većina vrsta je veoma ugrožena.

Dve glavne ljudske aktivnosti koje ugrožavaju populacije jesetrovki su podizanje brana poput “Đerdapske klisure” ili tzv. Gvozdene kapije između Srbije i Rumunije, koje seku migratorni put jesetrovki i kao direktnu posledicu prouzrokuju gubitak staništa i mrestilišta, dok je prekomerni izlov ribe direktna i veoma negativna posledica potražnje kavijara na tržištu.

Сродна слика

Radoje Zečević iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu u knjizi Srbija i međunarodni položaj Đerdapa ovim rečima opisuje ignorisanje ranije preuzetih obaveza ugovornih strana: “Izgradnjom Đerdapa 1 i Đerdapa 2 promenili su se zakoni prirode, jer su projektanti hidroelektrane jednostavno zaboravili da na brani isprojektuju riblje staze i time poremetili vekovnu ravnotežu’‘ (2000, 39). Da bi bio efektan, zaborav je morao biti dvokratan- i kod brane Đerdap 1- 1963 i kod brane Đerdap 2, skoro 20 godina kasnije!

Uvećani nivo velike reke, u svrhe proizvodnje električne energije i ubrzanja plovidbe, doveli su i do okolnosti da su plemenite morske ribe, poput moruna koje postoje dvesta miliona godina, sa životnim vekom dužim od čovečijeg, usled gubitka staništa i mrestilišta te nekontrolisanog ubijanja pred izumiranjem.

Резултат слика за kladovski kavijar moruna

Bugarska, Rumunija i Srbija uvele su moratorijum za lov na ikronosne ribe, “žive fabrike“ kavijara koji u Evropi dostiže cenu od 6000 evra po kilogramu. Važno je znati da je i nekontrolisano izlovljavanje na 17 kilometara područja Srbije, nizvodno od brane Đerdapa 2, odmah nakon stvaranja ove za ribu pogubne barijere, kao i u vreme sankcija OUN prema Srbiji devedesetih godina proteklog veka, uticalo na ugroženost morune. Neki podaci govore da je, primera radi, u godinama 1985-1990 ribarsko gazdinstvo iz Kladova proizvodilo između 10.000 i 12.000 kg kavijara, tj. 2000- 2500 kg na godišnjem nivou; alarmatno je što je istodobno na crnom tržištu moglo biti nađeno velikih količina ove tražene robe, čak i na područjima drugih država zahvaćenih ratnim dešavanjima.

Na hidroelektrani Đerdap 1996. godine beogradska firma Aqua mont, specijalizovana za izvođenje podvodnih radova, čistila je dno od naslaga mulja. U dubinu je spuštena „mamut“ pumpa koju je nadgledao ronilac Andrej Plesničar. Jedina veza sa ljudima na površini bio je konopac kojim je bio vezan, potezanjem konopca signalizirao je da li je sve u redu.

Сродна слика

Sećam se kako su se na hidroelektrani Đerdap zaglavili zatvarači za branu. Otklonio sam kvar i kada su zatvarači počeli da se spuštaju, osetio sam udare po leđima, nogama glavi. Odjednom sam se našao u totalnom mraku, usred ogromnog jata riba koje kao da su me vukle. Ribe su nestale, a meni se učinilo da sam halucinirao. Drugari su se smejali kad sam im ispričao šta mi se dogodilo. Posle nekoliko dana još jedan ronilac je doživeo sličan susret sa ribljim jatom u krugu brane jer je ribama to jedini put uzvodno ili nizvodno kroz Dunav – priča Andrej.

Proizvod po kojem se za Kladovo znalo u svetu bio je crni “Caviar de Kladovo“. Spravljan po recepturi ruskih emigranata ovde prispelih posle boljševičke revolucije, ovaj proizvod najstarijih ribljih vrsta- praistorijskih moruna, jesetri, pastruga, dostizao je astronomske cene u elitnim evropskim i američkim restoranima /4-5 evra po gramu/. Šverc je uglavnom vršen transferom avionskim pošiljkama ili preko Dunava u đerdapskom tesnacu, kraj Brnjice.

Nekadašnji direktor Ribarskog gazdinstva u Kladovu izjavio je kako je duže od dvadeset godina jedan od najzahvalnijih kupaca kavijara bio Džerald M. Štajn iz Njujorka koji je od Kladovljana otkupljivao oko 1500 kg godišnje po ceni od 900 dolara za kilogram. Ovaj ugledni trgovac, čiji su rođaci jedno vreme boravili u Kladovu tokom izgnanstva iz zemalja srednje Evrope /slučaj zabeležen u istoriji pod imenom “Kladovo- transport“, kada je tragično nastradalo od nacista i petoro članova familije Štajn- Leo, Kurt, Martin, Alis, Berih- Leo/, zaštitio je robnu marku “Iron Gate“, kako se do 1992.g. zvala i njegova kompanija sa sedištem prvo na Menhetnu, potom u Bronksu, da bi firmu 1993.g. preimenovao u “Caviar and Caviar Ltd“ Rockville, kao supsidijernog pripadnika lanca “Porimex Swisscaviar Company“.

Резултат слика за kladovski kavijar moruna

Nakon brodoloma sa švercom iranskog kavijara u vreme Reganovog embarga, postaje eksluzivni zastupnik za SAD dobavljača kavijara iz Azerbejdžana, koji je dalje stavljao u promet pod imenima “Iron Gate“, “Caviar Direct“, “Epicurean“, “Continental“. Na kraju, od sredine devedesetih Štajn je predsednik “Stone Hill“ iz Majamija- aktuelnog nosioca prava upotrebe robne marke “Iron Gate“ za kavijar, dimljenu i mariniranu ribu. On je pisac jedne od najcenjenijih knjiga u svetu na temu najskupljeg ribljeg produkta, publikovane 1981.g. pod nazivom “Caviar! Caviar! Caviar!“

U Rumuniji se poslednjih godina promoviše ideja podizanja sistema ribljih liftova koji bi nadomestili propuste projektanata i političara.Kavijar je i dalje izazov za ljude kojima zakon nije životni oslonac, ali i medjunarodnim organizacijama koje nastoje da uvedu red u ovu oblast insistirajući na stvaranju uslova za opstanak ugroženih jesetarskih ribljih vrsta.

Autor: Ranko Jakovljević

IZVORtkmagazin
PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here