Ivanka Radisavljević, foto:radiomagnum

Pedeseotogodišnja Ivanka Radisavljević iz Zaječara rešila je da na jedan lep način obraduje mališane kojima je pomoć neophodna. Naime, ova humana Zaječarka pripemila je sedam paketa osnovnog školskog pribora za predstojeću školsku godinu, koji će biti podeljeni u nagradnoj igri Magnum radija ove nedelje. Ono što je Ivanku navelo da se već godinama bavi humanitarnim radom, koliko joj to finansijske mogućnosti dozvoljavaju, je događaj koji je, kako kaže, ostavio veliku prazninu, ali i ožiljak na srcu. 

O tome da još uvek postoje plemeniti i dobri ljudi i da je vrednije dati nego uzeti, svedoči i priča Ivanke Radisavljević iz Zaječara, koja je pre dve decenije izgubila sedmogodišnju ćerku Mariju. Ovaj događaj u životu, je prema njenim rečima, ostavio veliku prazninu. Mala Marija bolovala je od cističe fibroze, a nakon duge borbe, izgubila je onu najveću bitku – bitku za život.

„Pre 20 godina umrla mi je mlađa devojčica Marija od cistične fibroze, genskog oboljenja. Nije bilo pomoći, krenula je u prvi razred i umrla. Borba sa vetrenjačama nije laka, želiš nešto a znaš da nije moguće i ostvariti. Ponekad sam se pitala da li se tako osećaju osuđenici na smrt. Znaju da im svaki dan može biti poslednji, a onda se probudiš ujutru i kažeš „Hvala ti Bože za još jedno jutro koje sam dočekao“. Kada pričam o tome i kada se setim, ono što mi je žao je to što sam joj branila mnoge stvari u njenom kratkom životu jer sam očekivala ako ne trči, ako se ne umara, ako ne radi ovo, ako se ne igra sa decom, ako ne radi ono, biće joj bolje. Međutim, taj njen život je bio kratak i takav kakav jeste i tim svojim „zabranama“ sam joj možda uskraćivala njena sitna zadovoljstva, želeći za nju samo najbolje i verujući da će joj biti bolje. Zbog toga su meni deca bolna tačka, šta god treba za decu, tu sam, koliko god mogu da pomognem. Ne mogu puno, ali sam tu da pomognem, ispričala nam je Ivanka svoju priču.

Ivanka se i do sada bavila humanim radom, ali medijsku pažnju nije želela, jer joj kako kaže, to ništa ne znači. Za Božić bi uvek obradovala mališane na Dečijem odeljenju gde je sedam godina, zajedno sa ćerkom, vodila bitku sa vetrenjačama. U humanitarnom radu, ni zaječarsko porodilište nije bilo zaboravljeno.

„Svake godine za Božić nosim paketiće deci koja su na Dečijem odeljenju. Ove godine sam odnela poklone u zaječarsko porodilište, a sledeće godine ne bih volela da zateknem nekog u bolnici, ne zato što mi je žao da dam nekom paketić, jer sam ja već taj paketić namenila nekom detetu, već zato što mi je žao da tamo vidim bolesnu decu. Sada sam se odlučila da u nagradnoj igri Magnum radija, podelimo sedam paketića osnovnog školskog pribora za prvake, blok, nekoliko svezaka, nekoliko olovaka, gumica, ukratko, najosnovniji pribor. Namenjena su isključivo deci kojoj stvarno treba i koji su teškog materijalnog stanja. Nikad ne možemo da znamo ko je siromašan, ko nije, ali se nadam da će završiti u prave ruke i da ćemo obradovati neko dete“, rekla je Ivanka dodajući da sada ima čemu da se raduje. Osim što će obradovati drugu decu, sreću joj pružaju i ćerka, zet, trogodišnji unuk Pavle, ali i prinova koju očekuju za nekoliko meseci. Ipak, jedan veliki ožiljak na srcu će, kako nam je rekla, zauvek ostati.

Ivanka kaže da neće prestati da se bavi humanitarnim radom, koliko god može, ali da će, kao i do sada, to raditi u tišini, jer kako je nekad neko rekao: „Plemeniti čine dobra dela u tajnosti, bez potrebe da njima mašu“.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here